Izvor: Politika, 13.Okt.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba biti strastven i lud
Od našeg specijalnog izveštača
Pusan – Pošto je nedavno na 67. Venecijanskom festivalu bio počastvovan nagradom za doprinos svetskom filmu, slavni indijski reditelj Mani Ratnam (57), koji važi za jednog od najplodotvornijih, najpreciznijih i tokom stvaralačkog procesa najozbiljnijih reditelja modernog Bolivuda, stigao je na 15. Pusan festival kako bi zajedno sa glumicom Ašvarijom Rai predstavio dve verzije filma „Raavan” – na hindu i na tamilskom jeziku. U obe verzije filma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << snažno dramskog, muzičko-plesnog i vizuelno raskošnog stila, prepoznaje se mnogo toga od tradicije visokobudžetskih indijskih filmova, ali i od specifičnosti Ratnamovog rediteljskog rukopisa, s kojim već dugo vešto barata između čiste umetnosti i komercijale, o čemu govori u ekskluzivnom intervjuu za „Politiku”.
Vaš novi film ima polazište u svemu onome što ste do sada radili?
„Raavan” potiče iz nečega veoma starog. To je to desetoglavo čudovište, veće od života, koje je antagonista u antičkom epu Ramajana. Moj film barata činjenicom da su likovi koji su napisani pre više od dve hiljade godina još uvek relevantni u današnjoj Indiji.
Čujemo da je u Indiji tamilska verzija „Raavana” imala bolji prijem nego hindu verzija?
Eh, kada bi filmski stvaralac znao odgovore na sva pitanja, možda bi onda bilo lako objasniti i ovu činjenicu. Često snimam na tamilskom jeziku. Moguće je da uzroci leže i u tome.
U obe verzije filma igraju uglavnom isti glumci samo što neki imaju drugačiju poziciju i ulogu, samo je Ašvarija Rai u obe verzije u istoj ulozi?
Ašvarija je velika zvezda i izuzetna glumica. Poseduje i harizmu i talenat. Njena uverljivost je često bliska onome što zovemo britanska škola glume. U radu sa mnom i za Ašvariju je važilo pravilo koje važi za sve glumce. Bilo da su oni velike zvezde ili ne, najvažnije je da li su oni pravi izbor za određenu ulogu i da li mogu da „spavaju” u svom liku sasvim dobro. S druge strane, treba da sam siguran i u to da li u samom liku ima dovoljno toga što može da pokrije popularnost filmske zvezde.
Za ovaj film okupili ste najveće talente iz cele Indije od kojih mnogi ne pripadaju Bolivudu. Kakva ste iskustva imali sa njima?
Odnos između glumaca i reditelja je kao odnos između trenera koji sedi na klupi i tima. Kao trener potrebno je da imate snažan glas sa kojim sastavljate tim, razrađujete strategiju, pripreme i motivaciju. Ali, na kraju, igrači su ti koji treba da izvedu igru, a vi da samo gledate sa spoljnih linija terena. To znači da glumci treba da vam veruju i, što još važnije, i vi da verujete glumcima. Iz mog iskustva naučio sam da ne postoji neki tipičan način na koji treba da tretirate glumce. Svaki od njih je drugačiji, a vi ste ti koji treba da adaptirate metode sa kojima ćete izvući najbolje iz njih. U Indiji glumci su multiregionalni i multilingvalni. Jedino ih scenario drži zajedno na okupu.
Za Vaše filmove kažu da uvek donose i nove tehničke standarde i „Raavan” u tom pogledu nije izuzetak. Ovaj film poseduje izuzetan vizuelni stil, što je, pretpostavljam, i zasluga Vaših snimatelja Manikandana i Santoša Šivana sa kojima dugo sarađujete. Oni su ti koji umeju da dele Vaše vizije zajedno sa Vama?
Oduvek sam veoma tesno sarađivao sa svojim tehničkim timom. Potrebno je da budete izuzetno strastveni i pomalo ludi kako biste intenzivno radili zajedno. Dakle, ja radim sa veoma talentovanom i pomalo ludom gospodom koja uvek ima snažan uticaj na moje filmove, koji, sigurno je, ne bi bili isti bez njih.
Kako biste sebe okarakterisali – kao umetnika ili kao zabavljača?
I jedno i drugo, pomalo. Za mene je najvažnije da snimam filmove i na to sam ponosan. Uostalom, ko kaže da dobri filmovi ne mogu biti i zabavni!
Kako gledate na svoju poziciju reditelja?
Pisac piše, glumac glumi, direktor fotografije „krankuje”, montažer seče, kompozitor stvara muziku, a producent ti stalno govori kako si prekoračio raspored snimanja i budžet. Reditelj mora da radi sa svakim od njih i da pokuša da stvori jedinstvenu zajedničku viziju. Eto, tako gledam na moj posao.
Očigledno ga radite uspešno, jer važite za jednog od najboljih reditelja i filmskih pripovedača savremenog Bolivuda. Kako Vi gledate na poziciju indijskog filma u okviru ogromne azijske filmske scene?
Indijski film je unikatan jer unutar sebe pokriva istovremeno nekoliko formi: dramu, zabavu, mjuzikl i ekstravaganciju. Ono što je specijalno, to je što sve to dolazi iz indijske usmene tradicije i zato poseduje sopstveni identitet koji Holivud ne može da pobedi. U današnjem periodu opšte globalizacije, indijski film je sjajan primer kako je držanje za korene najbolja forma globalnog identiteta.
Da li biste voleli učestvujete i u kakvom internacionalnom filmskom projektu i da možda snimate i van Indije?
Film je uvek film i još uvek je to zanatska stvar, bez obzira gde ga snimate i na kom jeziku ga snimate. Ključ svega je uvek scenario.
Dubravka Lakić
objavljeno: 14.10.2010.
