Izvor: B92, 03.Mar.2010, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tražeći Erika
(Looking for Eric)
Britanija / Francuska / Italija / Belgija / Španija, Sixteen Films 2009.
Režija: Ken Louč
Scenario: Pol Laverti
Uloge: Stiv Ivets, Erik Kantona, Džon Henšo, Stefani Bišop, Džerard Kerns,
Lusi–Džo Hadson, Stefan Gambs
Nakon društveno angažovanih drama kao što su "Zemlja i sloboda", "Hleb i ruže" ili kanski pobednik "Vetar koji njiše ječam", Louč je napravio svoj prvi izlet u komediju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i to sportsku. "Tražeći Erika" je osoben spoj naturalizma i komične fudbalske fantazije koji se može gledati kao zanimljiv saputnik Kusturičinog dokumentarca o Maradoni – u onoj meri u kojoj se antiglobalistička ikonografija argentinske zvezde dopunjuje sa Loučovim levičarskim kredom koji mu je u Britaniji i doneo nadimak "Crveni Ken". U ovom ostvarenju, koje je i njegova deveta saradnja sa škotskim scenaristom Polom Lavertijem, on udružuje snage s fudbalerom kog su engleske mase prozvale "Kralj Erik" iliti "Erik Crveni".
Erik Kantona, koji je i izvršni producent ovog filma, Francuz je koji je obeležio fudbalski svet 90-ih godina osvojivši fanove svojevrsnom mešavinom ludosti, bezobrazluka, romantičnosti, filozofiranja i virtuozne igre. Karijeru centarfora kluba Mančester Junajted okončao je pre više od decenije i od kako se povukao posvetio se slikanju, sviranju trube, glumi i produciranju filmova. "Tražeći Erika" spaja romantičnu sportsku fantaziju sa još jednim Loučovim pogledom na radničku klasu industrijskog severa Engleske, njene psovke, pune piksle, masne tiganje i gnev prema laburističkoj vladi Gordona Brauna.
Erik Bišop (veoma simpatični TV epizodista i bivši pank muzičar Stiv Ivets) je sredovečni poštar koji svoj posao otaljava u Mančesteru dok mu se život raspada. Živi s dvojicom usvojenih tinejdž sinova Rajanom (Džerard Kerns) i Džesom (Stefan Gams) koji ga tretiraju kao otirač dok se strasno bave kompjuterskim igrama, Internet pornografijom i travom. Očajan i depresivan, Erik pada u krizu iz koje bezuspešno pokušavaju da ga trgnu njegove PTT kolege. Dok jedne večeri leži u svojoj sobi punoj navijačkih suvenira Mančester Junajteda, napušivši se Rajanove trave, Erik se priseća dana kad je i sam odlazio na stadion Old Traford – koji mu je sada nedostupan zbog korporativne pohlepe koja je izvitoperila svet fudbala. Tad se veliki poster legendarnog fudbalera na zidu pretvara u živog čoveka i našem glavnom junaku se pridružuje drugi Erik – njegov idol Kantona, danas pomalo prosed i zarastao u bradu ali i dalje pun ludačke energije, što nam odmah dokazuje svirajući "Marseljezu" na trubi. Louču uspeva da glatko izvede ovaj vratolomni prelaz iz žanrovskog sveta "kuhinjskog realizma" (kitchen–sink realism) u snoviti nadrealizam, bez korišćenja ikakvih digitalnih efekata.
Pokušavajući da pomogne poštaru Eriku da dovede svoj život u red i pomiri se sa bivšom ženom Lili (Stefani Bišop), izmaštani Kantona postaje neka vrsta filmskog kung-fu učitelja a Louč nam prikazuje njegove golove i akcije s terena koje potkrepljuju njegove kriptične pouke i nadobudni stav: voleli fudbal ili ne, Kantona je svakako veliki umetnik na svom polju. No, igra menja tempo kad se Erikov stariji posinak Rajan uplete u dug lokalnom kriminalcu a policija bane u stan Bišopovih. Pivska komedija tad ustupa mesto ozbiljnim tonovima iz kojih beži u potpuno nerealističnu završnicu koja promoviše loučovske ideje društvenog humanizma i kolektivne solidarnosti. Uz pomoć kolega s posla koje predvodi žovijalni Ćufta (Džon Henšo), ali i čitave grupe navijača Mančester Junajteda, Erik uspeva da se izbori s problemima i priča se završava hepiendom u kom udruženost radničke klase trijumfuje nad buržoaskim individualizmom – ili, kako Kantona kaže, "moraš uvek da veruješ svojim saigračima". Takođe kaže i "Ja nisam čovek, ja sam Kantona!"
Poput Albera Kamija, koji je u svojim alžirskim danima bio golman, Louč i Kantona takođe smatraju da se sve o moralu može naučiti iz fudbala. Ponosan na svoje špansko republikansko poreklo i radnički milje Marseja iz kog je potekao, šarmantni Kantona je i inicirao ovu saradnju sa 73-godišnjim Loučom kome je ovo skoro četrdeseti film za pola veka karijere. Ovaj čudan hibrid tmurnog socijalnog realizma i romantične komedije je prilično smešan i pomalo sentimentalan i svakako poseduje potencijal za bioskopski uspeh, naročito u fudbalskoj naciji kao što je Srbija u kojoj je Kantona svojevremeno bio veoma popularan. Sačekaćemo samo još i holivudski rimejk, sa Denisom Rodmanom na primer.
.jpg)
