Izvor: Politika, 28.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traume su još u nama
Predstava "Pijana noć 1918", u produkciji "Ulisis teatra", rađena po noveli Miroslava Krleže u režiji Lenke Udovički, biće izvedena u nedelju uveče na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta kao poslednja, jedanaesta premijera ovogodišnjeg 41. Bitefa. Zbog ogromnog interesovanja beogradske publike za ovo ostvarenje koje je naknadno uvršteno u selekciju 41. Bitefa (predstava je rasprodata za dva sata) postignut je dogovor sa autorskim timom da poslednjeg dana Bitefa "Pijana noć 1918." bude >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izvedena dva puta.
Dramatizacija ovog zanimljivog i dinamičnog Krležinog teksta poverena je Ivu Štivičiću. Dramaturg je Tena Štivičić, scenografiju potpisuje Zlatko Kauzlarić-Atač, kostime Bjanka Adžić-Ursulov, a muziku Najdžel Ozborn. Lenka Udovički je završila Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Režirala je predstave "Molitva za malo sreće", "Smrtonosna motoristika", "Opera za dva dinara", "Majka Hrabrost", "Antigona"... Sa suprugom, glumcem Radetom Šerbedžijom, i tri kćerke živi u Los Anđelesu. Rado bi, kaže, prihvatila poziv da radi neku novu predstavu u Beogradu, gde se pojavio veliki broj talentovanih mladih dramskih pisaca koji su pozorišnom životu u Srbiji doneli novi senzibilitet.
Ovogodišnja, sedma sezona "Ulisis teatra" protekla je u znaku predstave "Pijana noć 1918". Zašto baš Krleža i ovo delo?
Miroslav Krleža je izuzetna literarna, kulturološka, politička ličnost ovih prostora. Naša odluka je bila da ovu sezonu u celini posvetimo Krleži. Imali smo simpozijum o Krleži na početku leta, Rade Šerbedžija je obnovio svoju monodramu "Moj obračun s njima", a na repertoaru su bile i "Balade Petrice Kerempuha". Novela "Pijana (novembarska) noć 1918" je jako inspirativna i, kada je čovek čita, iza svakog pojma koji autor upotrebi stoji puno konotacija i istorijskih događaja. Krležin tekst je bio polazišna tačka. Mi smo napravili dramatizaciju. Neke tekstove je napisao Ivo Štivičić, koristili smo i novinske članke iz tog vremena, tako da smo napravili kolaž.
Da li ostvarenje "Pijana noć 1918" nosi istorijske asocijacije?
Kako da ne. Zanimalo nas je vreme u kojem se stvarala država Srba, Hrvata i Slovenaca i, s obzirom na to da još uvek živimo pod traumom raspada zajedničke države, bilo je intrigantno analizirati specifičan momenat i vreme u kojem je ta država nastajala. Predstava prati doček koji su demokratske žene Zagreba organizovale za srpske oficire koji su se, na putu u Rijeku, tu zaustavili. Čajanka priređena u njihovu čast pretvorila se u pijanku... Subjektivnim i objektivnim kadrovima nastojali smo da, pre svega, dodirnemo to vreme. Hteli smo da vidimo i ko su ljudi koji su pokušali da iskoriste taj istorijski trenutak za svoj lični profit.
Sa koje vremenske distance ste radili ovu predstavu?
Moj stav je bio da apsolutno ne pokušavam da predstavu aktuelizujem. U stvari, vrlo sam svesno, kao i cela ekipa, radila na tome da propitamo to vreme. To je iziskivalo napor jer smo pod strašnim opterećenjem svih užasnih događaja u poslednjih 15 godina. Bilo nam je zanimljivo da se bavimo tim vremenom pa tako nismo ništa aktuelizovali. Naprotiv, pokušavali smo da se što više rešimo svih predrasuda i opterećenja koje neminovno nosimo u sebi. Bila sam svesna da je tema vrlo osetljiva, i da zahteva veliku odgovornost. S obzirom na sav teret koji nosimo, u pozorištu postoji opasnost da se publika vrlo brzo zatvori, odnosno distancira od onoga što se dešava na sceni. Jednostavno, traume su još jako duboko u nama a, pored toga, način na koji istoriju ne znamo i kako sa njom manipulišemo doprineo je da se neke predrasude i nagomilaju.
Predstava "Pijana noć 1918" je mešavina žanrova i brzog smenjivanja slika...
Pokušala sam da ono što je Krleža napisao prebacim u pozorišni jezik. Kada sam prvi put pročitala tu novelu, osetila sam u njenoj strukturi nešto nalik na simfoniju. Tu ima puno refleksija jer se autor bavi istinitim događajem koji je, u nekom realnom vremenu, trajao šest minuta. On ga posmatra i kao učesnik, razmatra ga i sa istorijske distance, na trenutke i iz trećeg lica. Iz subjektivnog i objektivnog kadra, iz kadra istorije... I, bilo mi je vrlo zanimljivo.
Josipa Lisac peva međumurske pesme. Okupili ste i mešovitu ekipu glumaca?
Od samog nastanka "Ulisis teatar" je imao ideju da spaja nove ljude i umetnike, pa smo tako okupili ekipu iz Hrvatske, Slovenije, Srbije, Bosne... Radeći ovu predstavu hteli smo da angažujemo srpske glumce da tumače srpske oficire. Imali smo sreću da su Branislav Lečić i Nebojša Glogovac bili raspoloženi za saradnju i da su se odlično uklopili u ekipu. Josipa Lisac, koja u predstavi peva međumurske pesme, bila je ove sezone specijalni gost-umetnik našeg teatra. Krležu u predstavi tumači Sreten Mokrović, a igraju i Sven Medvešek, Ksenija Marinković, Nina Violić, Linda Begonja, Krunoslav Klabučar, Damir Šaban, Zoran Gogić, Lucija Šerbedžija i drugi.
[objavljeno: ]
