Izvor: Politika, 27.Okt.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Trajnik” za dugo trajanje
Antologiju pesnika nacionalnih manjina i etničkih zajednica u Srbiji objavila „Arka” iz Smedereva
Izdavačko preduzeće „Arka” iz Smedereva objavilo je trotomnu antologiju pesnika nacionalnih manjina i etničkih zajednica u Srbiji, pod nazivom „Trajnik”. Izdavanje knjige pomogli su Fond za otvoreno društvo i Švajcarski program za kulturu. Ovo obimno delo, na oko 1.700 strana, priredio je pesnik i akademik Risto Vasilevski. Koautorsku pomoć pružili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su mu: Rasim Ćelahmetović, Aleksandar Dankov, Ivan Ivanov, Ana Popov, Uzeir Ajradini, Tatjana Cvejin, Vicko Arpad, Dragoljub Acković, Ileana Ursu, Vladimir Kočiš, Adam Svetlik, Nusret Dišo Ulku, Eugen Kolebo, Tomislav Žigmanov, Radomir Andrić, Vojislav Radovanović i Irina Hardi Kovačević.
Antologija, pravi izdavački poduhvat, obuhvata stvaralaštvo pesnika 18 nacionalnih manjina i etničkih zajednica koje žive i stvaraju u Srbiji: Albanaca, Bošnjaka, Bugara, Bunjevaca, Vlaha, Goranaca, Našinaca, Jevreja, Mađara, Makedonaca, Roma, Rumuna, Rusina, Slovaka, Turaka, Ukrajinaca, Hrvata i Cincara. Zastupljeno je 257 pesnika sa 1.087 originalnih i 750 prevedenih pesama.
Antologija se skladno uklapa u multikulturni i višejezički princip"
Taj princip primenjuje svet kome želimo da se približimo, a za koji se, verujemo, ne samo deklarativno, zalaže i naša zemlja. Važno je istaći, mada je to napisano i u predgovoru prvog toma i u napomeni na kraju trećeg toma, da antologija „Trajnik” obuhvata pesničko stvaralaštvo pesnika nacionalnih manjina i etničkih zajednica koji su rođeni ili su živeli i stvarali na prostoru sadašnje Republike Srbije u dužem vremenskom periodu, ma gde sada živeli i stvarali. Dakle, drži na okupu sve ono što je ponelo inicijaciju, poticaj, „miris” i „ukus” (sa) ovog tla. U svakom slučaju, ubeđeni smo da će antologija „Trajnik” dugo trajati i biti temelj na kome će počivati sva buduća kompletna i kompleksna istraživanja pesničkog stvaralaštva na ovom prostoru.
Antologija je objavljena dvojezično: na srpskom i jezicima nacionalnih manjina?
Da. Sve pesme pisane na jezicima nacionalnih manjina i etničkih zajednica objavljene su na tim jezicima i u uporednom prevodu/prepevu na srpski jezik. To je učinjeno da bi svi čitaoci na ovom prostoru (pa i oni iz nacionalnih zajednica koji poznaju srpski jezik) mogli da se upoznaju sa dometima ukupnog pesništva stvaranog na ovom prostoru. Izuzetak su pesme pisane na jezicima manjina koji su veoma srodni sa srpskim jezikom, pa nisu morale biti prevođene.
U ovaj poduhvat uključen je veliki broj prevodilaca. Koliko ste dugo radili na ovoj antologiji?
Veliki broj jezika tražio je veliki broj prevodilaca. Njihov broj je veći od sto. Među njima se nalaze naša najveća pesnička i prevodilačka imena. Trudili smo se da iskoristimo sve ranije dobre prevode/prepeve, a za poeziju koja nije bila prevođena na najbolji način nađemo nova i bolja prevodilačka rešenja. Inače, antologija „Trajnik” delimično se naslanja na jednu našu sličnu antologiju koju smo pod naslovom „Svetlosti značenja” objavili 2003. godine. Ako se uzme u obzir vreme potrebno za pripremu i objavljivanje te inicijalne antologije i na njega doda vreme potrebno za osmišljavanje i realizaciju „Trajnika”, na antologiji se radilo više od deset godina.
Da li očekujete da će kod nekih pesnika, pre svega mislim na one jevrejskog, cincarskog i vlaškog porekla, biti sporova?
Što se zastupljenih pesnika tiče – ne. O situiranju mrtvih pesnika veoma se brižno razmišljalo, konsultovala se obimna literatura, proveravao se svaki podatak. Pesnici jevrejskog, cincarskog i vlaškog porekla pisali su, sa malim izuzecima, isključivo na srpskom jeziku. Njihov doprinos srpskom pesništvu je nemerljiv, neki od njih predstavljaju njegove prave ikone; napisali su najbolje pesme na srpskom jeziku. I pitanje je kako bi se neki od njih sada etnički osećali i izjašnjavali. Imajući to u vidu, deo „Što je java tako kivna” nismo nazvali antologijom poezije Cincara, već poezijom pesnika cincarskog porekla, mada su se živi zastupljeni pesnici u njemu jasno izjasnili kao Cincari. Uostalom, antologija „Trajnik” nema nikakvu nameru da bilo koga od tih pesnika isključi iz korpusa savremenog srpskog pesništva već samo da ukaže na doprinos koji su u njega ugradili pesnici nesrpskog porekla. Šta u tome, kod dobronamernih, može biti sporno? Na kraju, nijedna pesnička antologija ne može da proizvede i promoviše neku nacionalnu manjinu i etničku zajednicu, njen jezik, kulturu i poetiku, ako pre toga to nije učinila država u kojoj ona živi, stvara i potvrđuje se kao takva.
Da li ste od živih pesnika tražili da se izjasne kojoj nacionalnoj skupini pripadaju?
Naravno. Sa živima se neposredno razgovaralo i svuda je ispoštovana njihova volja. Ne samo zato što nismo hteli da se iza jednog ovakvog izdavačkog poduhvata i antologijskog projekta, i gotovo decenijskog rada, vuku sporovi sa zastupljenim pesnicima već iz želje da pružimo pravu sliku poetskih posebnosti i, ujedno, njihove ukupnosti. Antologija donosi neka iznenađenja, kao što je, možda, manjkavost zbog odsutnosti nekih pesnika koji su zaslužili da budu zastupljeni, ali su svoje prisustvo u njoj odložili za neku kasniju priliku, za šta smo imali potpuno razumevanje.
Zoran Radisavljević
[objavljeno: 28/10/2009]
.jpg)
