Izvor: Blic, 26.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trajanove tržnice
Trajanove tržnice
Atrijum Narodnog muzeja
Izložba 'Trajanove tržnice - od antičkog spomenika do Muzeja carskih foruma' ostvarili su Ministarstvo inostranih poslova Italije, Direkcija za promociju i saradnju, Zavod za zaštitu kulturnih dobara grada Rima i Muzejski sistem carskih foruma. Njen cilj je da javnost upozna s baštinom Rima. Prikazuje istoriju spomeničkog kompleksa od utemeljenja u II veku n.e. Padom Rimskog carstva, tržnice (koje nikad nisu bile >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << to što im ime kazuje, već upravne zgrade) pretvorene su u kastelum, a 1574. u manastir. Restaurirane su 1924-1936.
Fotografije Luiđija Filetičija ilustruju starorimski kvart, a friz devojaka s girlandama procesiju u čast Avgusta. Avgustov forum (2. godina n.e.) sagradio je Oktavijan (pre nego što je postao Avgust) i posvetio ga bogu (rata) Marsu, ispunivši zavet da će se osvetiti za ubistvo Julija Cezara. Ikonografija upućuje na načelo: državnik je prvi među jednakima.
Saradnjom italijanskih institucija, avangardnih arheologa i konzervatora, Rim će 2007. dobiti muzej kao iz bajke, koji kroz fotografije i pomenuti friz Italija već sad promoviše. Upoznajući i nas sa svojim budućim muzejom, u Atrijumu Narodnog, Italija razotkriva temelje kulturne i državničke tradicije.
Na prvi pogled ovo nam je vrlo blisko. Trajan je granice carstva proširio duž Dunava. Ostaci njegovih puteva i kasteluma nalaze se i kod nas. Arhitekta tržnica je i arhitekta mosta na Dunavu, možda najzahtevnijeg Trajanovog graditeljskog podviga. (Pod vodom se vidi 20 stubova koji su ga nosili.) Pisano svedočanstvo je tabla. Trajanova tabla i Trajanov most i dalje stoje kod Kladova. Ali javnost o tome ako išta zna...
Zato, ugledajmo se na Italijane, nastavimo podvodna istraživanja i napravimo 'naše čudo' na Trajanovim tragovima. Trud bi se isplatio s vizijom evropske Srbije!
Gosti
(Nikola de Kresi, Mlin za kafe, Beopolis, 2006)
Ova 'knjiga sa tekstom i slikama Nikole de Kresija' podseća na katalog u kome literatura i slikarstvo pronalaze zajednički (umetnički) jezik. Autorovo iskustvo crtača stripa očituje se u narativnom postupku: sa likom u središtu kompozicije i naznakom radnje dovoljnom za uobličenje prizora, pripovedač (slikar) traži 'dublji' smisao u jednostavnoj crtici iz života. On otkriva 'svet u malom' po (kao život) privremenim svratištima, kafanama, noćnim klubovima, restoranima i barovima; to su uvek mračni, čak mistični prostori, u kojima se svodi poražavajući bilans ljudskog postojanja, otkrivajući izopačenje emotivnosti i smrt intelekta ('Kraljevska Lili', 'Napredak'); to su hramovi nove 'religije čula' koja kič-zvezdama i 'žednim neradnicima' obećava 'rajsko' ispunjenje najgnusnijih želja ('Kafe Severni vetar', 'Kupalište'), a 'keš u džepu i sponzoruša pod rukom' iskupljuju svaki greh ('Bar u velikom hotelu'). 'Divlja oporost' alkohola i nikotinskog dima utire put ka saznanjima pred kojima je 'školska logika' banalna i nemoćna ('Snek-bar Ušinuće vrata'): čak i kada su svesni svoje patnje, neprilagođenosti i suvišnosti ('Napredak', 'Pismo ocu'), de Kresijevi kafanski gosti su dokaz 'evolucije' čoveka u psa ili u čudovište bez srca i intelekta ('Kod Krhkog vola', 'Kod Pasa koji puše'); njihova groteskno izobličena tela (spljoštenih, jednookih glava koje zure, koktoovski grozno izduženih šaka), jesu ogledalo duhovne bede i nakaznosti ('Klub-diskoteka Virilitas', 'Kod Iris', 'Kod Prinčevskog randevua', 'U Poup-staru, tatarskom baru').
U de Kresijevoj prozi (i crtežu) ima sviftovskog gađenja prema ljudskoj telesnosti i hedonizmu ('Stomačni bife'); slikajući samo u bojama mraka, on je umetnik koji vapi za svet(l)ošću.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
