Izvor: Blic, 12.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tragom Čaplinove muzike
Tragom Čaplinove muzike
Na nedavnom koncertu 'Beogradske filharmonije', nastupom nemačkog čeliste Tomasa Bekmana i njegove žene, japanske pijanistkinje Kajoko Macušite, klasična muzika skinula je večernje odelo preobukavši se u garderobu karakterističnu za ranu fazu nemog filma. Film 'Skitnica' Čarlija Čaplina je, verovali ili ne, iste večeri bio i prikazan u 'Kolarčevoj zadužbini', a Bekman i Macušita uživo su pokrili nemi filmski zapis. Na programu su bila dela >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Čarlija Čaplina. Kakva veza postoji između klasične muzike, Čarlija Čaplina i vas?
- Volim Čaplina kao glumca, uživam u njegovim filmovima, posebno onim iz prvog perioda njegove karijere, ali i mnoge iz kasnijih faza. Zaista, sve su to remek-dela. Obično, po gledanju nekog filma sedim i ispratim i odjavnu špicu. Tako sam jednom, polovinom osamdesetih, ugledao na odjavnoj špici da je Čaplin i komponovao muziku za taj film. Volim da aranžiram komade za čelo i pomislio sam da bi bilo dobro da prilagodim nekoliko Čaplinovih dela klasičnoj sceni. Kopao sam po arhivama, i našao delo koje nije bilo poznato u javnosti - 'Oh, to čelo', iz 1916. Tako je počelo. Čarli je napisao oko pedeset dela, a ja sam prearanžirao blizu polovine od njih. Izvođenju Čaplina na klasičnoj sceni pristupio sam i zato što sam oduvek bio opsednut razmišljanjem kako približiti klasičnu muziku nekome ko je nikad pre nije slušao. Kakvo je vaše mišljenje o Čaplinu-kompozitoru, da li je na nivou njegovih glumačkih dometa?
- Bio je bolji glumac nego čelista, ali njegova muzika je šarmantna. Svirao je violinu, čelo i klavir, uporno, svake nedelje, uzimao je časove kod jednog direktora pozorišta, ali bio je, ipak, samouk. On je, zapravo, voleo da 'zahvata' teme i ideje klasičnih kompozitora, nije baš bukvalno 'krao', ali je dobijao inspiraciju, menjao donekle temu i prilagođavao je bioskopskoj publici, kako bi joj ostala u pamćenju.
Milorad Pavlović
