Izvor: Danas, 26.Okt.2014, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tragično raspeće između visokog neba i tvrde zemlje
Vranje - Kada je u petak 21. oktobra 1927. godine došao u Narodno pozorište da pogleda predstavu „Tašana“ piscu Borisavu Stankoviću je pozlilo i iste večeri je preminuo u porodičnom domu na Dorćolu. Ova simbolika je bila povod za završetak ovogodišnje pozorišne revije u čast pisca i to premijerom „Tašane“, domaćeg pozorišta u adaptaciji i režiji Lilijane Ivanović.
Priča o tragičnom raspeću mlade žene iz čorbadžijske porodice kojoj je oduzeto pravo na >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << lični izbor nakon smrti muža, ali ne i njena emotivna snaga, u izvođenju vranjskog ansambla, deluje autentično. Milena Stošić kao Tašana precizno sledeći uputstva rediteljke uspeva da da emotivno iskaže svu svoju bolnu sapetost. Razlomljena između dve mladalačke ljubavi Mirona (Marko Petričević) i Turčina Saroša (Nenad Nedeljković), ona uspeva bez patetike i emotivnog patosa da se nosi sa zahtevnim likom. U tome joj pomažu, pomalo u odnosu na nju raskalašno emotivni Stana (Tamara Stošić) i Jovan (Dragan Živković).
Posebnu zrelost iskazuje Marko Petričević koji u liku sveštenika Mirona, pokazuje da vođen preciznom rediteljskom rukom može da pokaže maksimum svog talenta. Njemu svojom umerenom emotivnošću parira Nenad Nedeljković kao Saroš, pa tu nastaje trougao pomešanih emocija sa velikim unutrašnjim lomom, koji uprkos orijentalnoj nošnji, običajnom pravu, dijalektu, daje široku dimenziju modernog doba i junaka iz moderne proze.
Treba pohvaliti i kostime Biljane Krstić, kao i rad vlasuljarke Danijele Mitić, te kostimografiju Aleksandra Mihajlovića koja je na tragu dobre tradicije kada su u pitanju predstave vranjskog pozorišta po delima pisca Borisava Stankovića. „Tašana“ će zasigurno imati zanimljiv pozorišni život pogotovo van matične sredine koja je uvek prvi i najstroži sudija za predstave koje se rade po tekstu Stankovića. Po aplauzu na kraju da se zaključiti da su vranjski glumci položili ispit.
.jpg)
