Izvor: Blic, 11.Apr.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tragedija prve dame Versaja
Osuđena na smrt nakon 48-časovnog suđenja okončanog 16. oktobra 1793. u četiri ujutro i zakazanog pogubljenja za podne istog dana, neispavana Marija Antoaneta napisala je na brzinu poslednju poruku u svom molitveniku: „Moje oči su presušile od suza za vama, jadna moja dečice; zbogom, zbogom!" Imala je 37 godina. Da li je ozloglašena francuska kraljica zaista bila nadmena i vetropirasta rasipnica kakvu je istorija pamti?
Fascinantna izložba u pariskom Gran paleu (Grand >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Palais) uz pomoć kraljičinih brojnih portreta i umetničkih predmeta dočarava život jednog lakomislenog raskalašnog devojčurka koji je izrastao u zaštitnicu dekorativnih umetnosti i brižnu majku.
Da bi se rasvetlili svi aspekti ličnosti Marije Antoanete, njeno obrazovanje i akcije na polju politike i umetnosti, sakupljeno je preko tri stotine eksponata iz čitave Evrope, uključujući izvanredan serijal slika (od Elizabet Viže le Bren), skulptura (Lemoj, Buazo i Lekont) i umetničkih predmeta (Karlen, Rizener, Vajsveler).
Marija Antoaneta je došla u Versaj 1770. godine kao 14-godišnja buduća supruga Luja XVI. Njen suprug nazvao ju je „živahnom, ali krajnje detinjastom", dok ju je majka u pismima prekorevala „da nije ni od kakve koristi". Kako bi savladala osećaj praznine Marija Antoaneta je naručivala nameštaj i ostale stvari za svoj dvorac koji su postali standard za eleganciju i modernost. Organizatori se nadaju da će izložba pokazati način na koji je -kraljica oblikovala čuveni francuski stil. „Ona je stalno menjala ukuse, htela je da bude modna ikona i mislim da je zato i danas toliko popularna, jer se ponašala kao diva," kaže Pjer Aricoli-Klementel, koautor izložbe. Ksavije Salmon dodaje: „Nikako ne smemo smetnuti s uma da je ona bila dete - prestolonaslednica sa 14 i kraljica sa 18 - ali od najranijeg doba svesno je radila na svom imidžu."
Na izložbi je mnogo portreta kraljice sa decom, od kojih su neki naručeni kao zvanični odgovor dvora na ozlojeđenost javnosti kraljicom zbog njenog austrijskog porekla i raskošnog života u vreme dok je Francuska patila. Jedno ulje na platnu od kraljičine zvanične portretistkinje, Mari Luiz Elizabet Viže Lebren pokazuje Mariju Antoanetu sa troje dece i praznom kolevkom, koja simbolično predstavlja smrt njene ćerkice. Nekoliko godina kasnije izgubila je još dva sina i samo je ćerka Marija Tereza Šarlota preživela revoluciju.
Ako su kraljičini zvanični portreti bili deo dvorske propagande, revolucionari su potpirivali sopstvenu propagandu koja je još više doprinosila njenoj nepopularnosti u narodu. Na jednom pamfletu je nacrtana kako podiže suknju prema ljubavniku kako bi zadovoljila svoje niske nagone, dok su je na suđenju optuživali za incestuozne odnose sa sinom.
Poslednja, najmračija soba na izložbi daje nam pogled na život kraljevske porodice u zatočeništvu pred pogubljenje. Tu je tabla za igranje, pramen kose Marije Antoanete i kose njenog sina, kraljičina bela kućna haljina i crna traka koju je nosila na glavi posle Lujevog pogubljenja (21.januara 1793).
Nakon silnih slika Marije Antoanete u čipki i biserima sa raskošnom visokom frizurom, njen poslednji portret je brutalno jednostavan i šokantan. Skica mastilom od čuvenog Žak-Luj Davida prikazuje kraljicu dok očekuje odlazak na gubilište, obučena u jednostavnu belu haljinu (koja je takođe deo izložbe), sa rukama vezanim iza leđa, ali uspravne glave; oličenje hrabrosti i dostojanstvenog držanja koje je, legenda kaže, nije napustilo ni u poslednjim trenucima tragičnog života. Izložba „Marija Antoaneta" otvorena je do 30. juna.
