Izvor: Blic, 29.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traganje za erotskim bićem
Traganje za erotskim bićem
Jedno od obeležja ovogodišnjeg sajma jesu i ljubavni romani koji potpisuju žene. Moglo bi se reći čak da ih je više nego ranijih godina. Pišu o erotici na neke svoje nove načine, o (ne)poželjnim muškarcima, o rušenju tabua u svojim okolinama, o zabranjenim strastima i tako redom tragajući najpre za vlastitim erotskim bićem.
Nikol Kraus u svom romanu 'Istorija ljubavi' (izdavač B92) paralelno daje svoj osvrt na istoriju fenomena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ljubavi kao takvog i ispisuje istoriju svojih ličnih ljubavi sa svim uzbuđenjima, nesporazumima, autobiografskim činjenicama, ne štedeći ni sebe ni svoje partnere.
'Plavi jahač', izdavač poznat po tome što neguje ženske autore, na ovogodišnjem sajmu pojavljuje se sa novim naslovom 'Edit Pjaf' autorke Simeone Berto. Reč je o biografiji poznate francuske šansonjerke koju je napisala njena polusestra. To je ujedno priča o čarima Pariza i Njujorka, o ženi koja je u svet krenula iz bordela, koja je pobedila alkohol, narkomaniju, umetničku groznicu... I priča o njenim životno, ponekad, traumatičnim igrarijama sa muškarcima.
Vera Uzelac, naša savremenica, Novosađanka, po struci advokat autor je ljubavno-krimi romana 'U krugu sedmice' (izdavač 'Prometej') u kome opisuje vreme u kome živimo kao i njegov uticaj na fenomen ljubavi. Iz svoje pravničke vizure osvetljava naše mafijaše, uspešne biznismene, preplašene branioce, umorne tužioce, a sa svoje ženske tačke gledišta urušavanje ili pak devijaciju ljubavnih priča pa čak i strasti u našim 'tranzicionim' životima.
Mlada japanska spisateljica Ami Saurai (33), autor je romana 'Nevini svet' (izdavač 'Lom'). Junakinja ove, za puritance šokantne knjige ima svega 17 godina, a uveliko vodi trostruki život kroz koji se otvaraju pitanja: Šta je za nju normalan seks? Zašto mrzi svoju majku? Kolika je raširenost incesta? Zašto cveta prostitucija?...
No, po pravilu najveću pažnju privlače domaće autorke poput Gordane Ćirjanić i njene zbirke priča 'Večnost, kažu, dugačka'. Svakako tu je i Ljubica Arsić sa svojom intrigantnom knjigom u muško-ženskim odnosima 'Maco, da li me voliš' (obe u izdanju 'Narodne knjige') koja na temu ženskog ljubavnog pisanija za 'Blic' kaže: 'Žene o ljubavi sjajno pišu, ali je još bolje i još više žive.' T. Nježić Vesna Goldsvorti - Kako sam pobedila rak
Vesna Goldsvorti, koja je u ime Velike Britanije otvorila Sajam, objavila je novi roman 'Černobiljske jagode' (izdavač 'Geopoetika'). A prisetimo se kod istog izdavača pre izvesnog vremena objavljena je njena studija o ovim prostorima 'Izmišljanja Ruritanije' koja je izazvala naročitu pažnju.
U knjizi 'Černobiljske jagode', između ostalog, opisujete da ste kao osmogodišnja devojčica maštali o Nobelovoj nagradi i svom govoru tim povodom. Jeste li slutili da ćete otvarati neki jubilarni sajam?
- Nisam. Taj moj izmaštani govor i Nobelova nagrada bio je deo mog sna o tome da budem pesnikinja. Ali to je dečja igra. Kasnije kada sam sazrela nisam više tako razmišljala. Ali moram reći da mi je otvaranje vašeg sajma pričinilo veliku čast. No, osećam to kao da je neki san - ima nečeg pomalo nestvarnog.
'Černobiljske jagode' ste pisali pod pretnjom opake bolesti obraćajući se svom malom detetu. Sve se, na sreću, dobro završilo. Ali koliko i kako se se menjaju stavovi u takvom životnom trenutku?
- Knjigu sam pisala dok sam bila na hemoterapiji. A pišući je stalno sam se smejala. To je paradoks koji je zbunjivao moju porodicu čitavih godinu dana. Vidite, ceo moj život stalno mi se činio fragmentaran; otišla sam iz Jugoslavije u Englesku, radila u izdavaštvu, pa radila doktorat, pa radila na Bi-Bi-Siju pa potom postala profesor na univerzitetu... Stalno sam imala utisak da zbog tih svojih brojnih početaka uvek moram da hvatam korak sa drugima koji su imali kontinuitet. Međutim, suočena sa mogućnošću da mi se život ubrzo okonča, odjednom sam strahovito zavolela baš tu fragmentarnost. Baš to što sam sto stvari započela a ništa nisam završila. I posebno taj najvažniji početak - početak učenja uloge majke. Ona daje upornost koju ja nisam ranije poznavala. Ona daje snagu da se izdrži neizdrživo. I ono što sam, uz ostalo, ponela iz tih dana a delimično ostavila traga i u knjizi jeste ta iskrenost i prema sebi i prema svom detetu. Voli se dete, naravno, da se voli. Ali je isto tako važno i biti iskren prema njemu; iskreniji nego prema bilo kome drugom.
