Izvor: Blic, 15.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trag u drvetu
Trag u drvetu
MPU
Bez mnogo novca, ali s ljubavlju, stručnjaci Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, ovog puta ponajviše kustos izložbe 'Trag u drvetu' Marija Bujić, priredili su postavku predmeta iz muzejske kolekcije Odseka za drvo, u kamernom prostoru renovirane galerije na drugom spratu. Ponovo u funkciji, posle 12 godina pauze prouzrokovane oštećenjem zgrade zbog uvođenja grejanja, ova prostrana galerija, predviđena za stalnu postavku, ubuduće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će nositi ime 'Inkiostri' po jednom od pionira primenjene umetnosti kod nas.
Od poslednje izložbe Odseka za stilski nameštaj prošlo je čitavih 15 godina. Anketa koja je prethodila 'Tragu u drvetu' (podnaslov - 'Tehnike ukrašavanja nameštaja') pokazala je da se publika uželela ovakvih kulturnih događaja. Dobijena oprema od Vlade Italije bila je injekcija za aktiviranje muzejske radionice, u kojoj je mladi, perspektivni konzervator Milan Andrić zaštitio svaki od predmeta, izrađenih uglavnom u drugim sredinama, od najsolidnijih vrsta drveta. Najviše je tabernakala, kabinetskih ormana iz 18 veka, ali, radi ugođaja, tu su i škrinje, ogledala, lampe... Jedna soba je u stilu bidermajera, druga u stilu Napoleon III. Ovi antikviteti su, u vreme Kraljevine Jugoslavije, donošeni sa putovanja u evropske prestonice. Jedino je prizrenska tavanica (19. vek) primerak sa naših prostora.
Izložba će trajati do novembra, ali pohitajte u ovu galeriju kad god možete, u onih pola sata, koje kod nas tek zovemo 'pauza za ručak'. Eksponati će vam oživeti uspomene, zavesti vas mirisima i bojama vremena naših predaka, koje čak i u tragovima čuva aromu zbog koje ćete se, izuzetno, makar za trenutak, ponovo osetiti zaštićenim i spokojnim.
Obmana
(Patriša Volk, Porodične gastronomije, Samizdat B92, 2004)
Junakinja (autorski pripovedač) ovog romana živi u samodovoljnom, ljubomorno zatvorenom krugu porodice. Od njenog čukundede, emigranta koji je postao vlasnik lanca restorana i prilagodio istočnoevropsko prezime 'američkom načinu života', do bahate dece čija je 'odeća za jednokratnu upotrebu', odvija se (istorijska) drama nacije i, u njoj, (egzistencijalna) drama porodice (pojedinaca). Volkovi su obični ljudi, zatočenici mnogih (karakternih) mana i (rasističkih, antisemitskih) predrasuda; međutim, Patrišina životna filozofija (borbena ideologija), po kojoj porodičnoj ljubavi nisu potrebni drugi razlozi osim krvne veze, pretvara ih u, ne samo podnošljive, već i dopadljive osobenjake (od Remarkovog zubara i klarinetiste Benija Gudmana do izumitelja kugle za rušenje). Morijakovski zatamnjena, junakinjina privrženost najužoj porodici otkriva arhetipsko dno (svakog paganskog) bića: stalni, ali bezbolni antagonizam prema majci jeste naličje njene elektrinske odanosti ocu; otkrivajući u sestri sopstveni (obrnuti) lik, ona je obožava narcisoidno. Smrt oca (stvarnost) ruši takav svet (san); ona suočava Patrišu sa patnjom prolaznosti, istorije, stvarnosti i sopstvene smrti. Presađujući život (preminulih i svoj) u veselu priču (jer je mudrost u 'znanju šta treba prevideti', a 'sećanja na lepe stvari su čista radost'), junakinja misli (pretvara se, bodri se) da je pobedila smrt.
Ova knjiga jeste (laki) bestseler, ali i gorko svedočanstvo o propadanju civilizacije: naslovljavajući poglavlja prema specijalitetima (tradicionalne, domaće) trpeze (nekadašnjeg, kvalitetnog života), pripovedač žali zbog pobede 'hamburger–kulture' (duše i tela), a zbijajući (manje ili više uspešne) šale, on se smeje i zasmejava na silu, 'hrleći u susret Apokalipsi'.
