Izvor: Blic, 10.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Torture umesto kulture
Torture umesto kulture
Mutne radnje, batinanje, policijski uviđaji preselili su se iz legla najcrnjih mafijaša u pozorište. Krv je pala, a samo što nisu i glave. I to u srpskoj Atini, prestonici našeg najstarijeg pozorišta. Mestu gde se začelo Sterijino pozorje. Gradu koji je voleo i voli pozorište.
Često ponavljam jednu dragocenu istinu koji mi je rekao stari pozorišni vuk, odličan scenograf i značajni slikar Milenko Šerban: 'U pozorištu vredi biti samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << glumac.' Svi mi ostali, osim dramskog pisca, tu smo da pomognemo da glumci stvore predstavu. Ti ostali su reditelj, scenograf, scenski radnik, šminker itd. - pa i upravnik.
Javnost je zato apriori u novosadskom slučaju na strani glumaca. Ne samo što su žrtve slomljena vrata i krvavih rana već što osećaju da su glumci najvažniji u pozorištu. Jedini bez kojih se ne može. A u istoriji pozorišta bilo je perioda kad nije bilo reditelja i kad nije bilo dramskog teksta, već su ga glumci improvizovali.
U konkretnom slučaju direktora Pozorišta mladih koji se oglušuje o volju svog ansambla, jasno je da neko stoji iza njega ili bar iza principa da tek tako ne može da se menja upravnik. Ja sam više od trideset godina bio na rukovodećim mestima u pozorištu i, da su samo nedelju dana štrajkovali zbog mene, ja bih najkasnije osmog dana dao ostavku.
Kao u svakom kriminalnom slučaju, a pogotovu kad se lome vratovi, i to još štrajkačima, treba se pitati kome je u interesu ta krvava drama pod teatarskim krovom, a bez publike. Verujete da ne znam. Da iza svega stoje neke političke opcije, jasno je svakom. Ali ko god je mogao od društvenih faktora da utiče da ne dođe do štrajka ili se srećnom okonča, ili ko je mogao da spreči fizičko nasilje, umesto da ga prećutno prihvati ili čak inspiriše, očigledno je krivac. Krivi su ne samo autori 'dogovornog haosa' i inspiratori 'torture umesto kulture' već i tobož objektivna oklevala.
Interes
Živimo u vremenu bez ideala, u vremenu obeleženom krajem ideologija, propašću vrednosnih sistema koji su krhkosti naših života obezbeđivali koliko-toliko smisleni putokaz. Ni jedna vrednost sa kojom se do skora moglo računati, kao što su na primer dobrota, lepota, istina, pravda, ili nešto peto, danas ne funkcioniše kao samorazumljiva.
U procesu bezobzirnog obelodanjivanja vladavine kapitala u svim sferama života, od partnerskih odnosa, do globalne politike, pomenute kategorije deluju arhaično i suvišno. Sledstveno tome, u epohi obeleženoj imperijalnom vladavinom razmenske vrednosti, svaka ideja i svaka vizija, moraju odstupiti pred univerzalnom apologijom interesa.
Budući da je tržište postalo globalna komunikativna matrica, ni jedna od pomenutih vrednosti više na važi po sebi. Tako su na primer, ljupkost ili lepota žene potpuno beznačajne, ukoliko nisu stavljene u funkciju bogate udaje, izdašnog sponzorstva ili napredovanja u karijeri. Ništa više ne znači pamet ako nismo u stanju da je propisno naplatimo, uvećavajući joj cenu kalkulisanim selidbama iz korporacija u korporaciju, ili iz jedne političke partije u drugu. Prijateljstvo danas računa sa strategijama simulacije i kategorijom dobiti u svom središtu, a ni ljubav više nije slepa, nego proračunata. Kultura je izgubila svaki smisao ukoliko nije instrumentalizovana za račun turizma, a kategorije poput viteštva, solidarnosti, ili humora, opstaju jedino ako su upakovane kao proizvodi namenjeni tržištu.
Vladajući društveni obrazac, pokazuje da se egzistencijalni očaj povlači pred rastućom ravnodušnošću i apatijom kao new look-om. Emocionalna praznina, ravnodušno bestežinsko stanje u kojem se odvijaju društvene razmene, hladna estetika spoljašnjosti i privlačnost fantazma interesa, potvrđuju opštu kulturnu klimu kao milje u kojem suprotstavljenost smisla i besmisla nije više razdiruća. Pod okriljem Interesa, pomalja se novi čovek, ne više 'bez svojstvava', već bez integriteta.
|
