Izvor: Politika, 10.Sep.2009, 17:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tornado zvani Džordž Kluni
Slavni holivudski glumac i italijanski miljenik, na Lidu se pojavio i kao producent dve izvrsne političke komedije: „Ljudi koji zure u koze” i „Doušnik”
Venecija, Lido – Tekući festivalski dani nastavljaju su u ispolitizovanom tonu. Tek su se smirile strasti povodom provokativnih nastupa filmova Majkla Mora, Olivera Stona sa prijateljem Ugom Čavesom, izraelskog „Libanona” Samuela Maoza, zasnovanom na rediteljevom ratnom iskustvu i ličnom posttraumatskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ratnom sindromu, a na Lidu se pojavio Džordž Kluni kao producent i glumac u filmu „Ljudi koji zure u koze” američkog reditelja Granta Heslova, prikazanom sinoć u glavnom programu van konkurencije.
Baziran na romanu Džona Ronsona, Heslovov film je zabavna, duhovita i istovremeno subverzivna ratna komedija, sasvim na tragu Altmanovog „MEŠ”-a. Ovo je priča o mladom i ambicioznom provincijskom novinaru (Ian Mek Gregor), koji odlaskom u irački rat želi da povrati naklonost svoje žene. U kuvajtskom hotelu, u kojem čeka šansu da pređe granicu, sreće čudnovatog Kesidija (izvrstan kao komičar – Džordž Kluni), pripadnika tajnog američkog vojnog odreda telekinetičara i vidovitih, sposobnih da pogledom ubiju koze i prođu glavom kroz zid (usavršavanje ovih „tehnika” nastalo je kao posledica trke u naoružanju). Pripadnici odreda nose naziv Džedaj, poput junaka „Ratova zvezda”. Tokom zajedničke avanture kroz iračke pustinje, novinar će upoznati i Đanga (potpuno nestvaran Džef Bridžis), Kesidijevog vođu i gurua odreda, koji je ništa drugo do ocvali hipik koji obuku temelji na indijskim mantrama i psihodeličnim drogama.
I dok se publika dobro zabavlja gledajući američke vojnike kao „decu cveća”, film iz pozadine nudi i ubojite političke oštrice i aluzije na to da „obični američki građani” svoju sudbinu poveravaju pravim opsenarima, raznim „sakaludama” koje na veštački način stvaraju mit o sopstvenoj nadmoći i nepobedivosti. Uz Klunija, Bridžisa i Mek Gregora, u „Ljudima koji zure u koze”, izvrsnu ulogu ima i Kevin Spejsi, a kompletna muška glumačka družina čini ovaj film visokopotentnim bioskopskim hitom.
Kako je poznato da je na američkim izborima Kluni podržavao Baraka Obamu, na izuzetno posećenoj konferenciji za novinare, odmah mu je bilo upućeno pitanje: „Treba li Obami sada pomoć Džedaja”, da bi poznati holivudski liberal spremno odgovorio: „Svakom ko uđe u Ovalnu sobu i suoči se sa dva rata – onom u Iraku i Avganistanu i onom na planu ekonomije, potrebni su Džedaji”.
Dolazak najvećeg italijanskog miljenika na venecijanski Lido protekao je poput tornada, a domaći izveštači utrkivali su se ko će o Kluniju izneti više podataka i bizarnosti iz privatnog i profesionalnog života. Usput im je nekako promakla činjenica da se Kluni na Venecijanskom festivalu zapravo pojavljuje kao producent dva izvrsna filma. Uz Heslovov „Ljudi koji zure u koze”, tu je i Soderbergov film „Doušnik” – još jedan od Klunijevih filmova koji ozbiljno pretresaju američku prošlost, pa i sadašnjost („Laku noć i srećno”, „Ispovest opasnog uma”, „Sirijana”...).
Kluni se pridružio Soderbergu u realizaciji priče o Džonu Vajtkeru, prehrambenom tehnologu kojem se nasmešilo i direktorsko mesto, ali i namestilo da postane ozvučeni saradnik FBI, kako bi početkom 90-ih godina razotkrio manipulacije monopolista u prerađivačkoj industriji kukuruza. Film sa Klunijevim i Soderbergovim prijateljem Matom Dejmonom u glavnoj ulozi, uzbudljiviji je i zato što je reč o istinitoj ličnosti i istinitim događajima. Vajtker je tokom višegodišnjeg perioda, tokom kojeg je bio predani doušnik FBI, dobro „omastio brke” i utajio oko 11 miliona dolara, ispod stola dobijene, provizije! Kada je čitava stvar došla na sud, branio se duševnom bolešću– bipolarnom depresijom, a čitava stvar je Soderbergu i Kluniju poslužila kao sjajan povod da od američkog potrošačkog društva i menadžerske alavosti, naprave sjajnu farsu.
--------------------------------------------------
Provokacija: „Džordž, izaberi mene!”
Džordž Kluni je održao obećanje i na 66. Venecijanski festival stigao uprkos nedavnoj nespretnoj povredi ruke. Sa jednom rukom u zavojima i drugom oko struka nove „verenice”, italijanske glumice Elizabete Kanalis, Kluni je bio meta horde fotoreportera i kamermana, ali i predmet festivalskih provokacija. U nameri da „konačno raščisti” nagađanja o Klunijevoj seksualnoj orijentaciji, na konferenciji za novinare, italijanska televizijska zvezda i voditelj popularnog šoua „Il iene” – Mauro Kaskijari (jedna od Berluskonijevih TV stanica), pojavio se obnažen u gaćama na kojima je pisalo: „Džordž, izaberi mene”. Glumac, producent i reditelj se nimalo nije zbunio, već je novinaru poručio da ga „čeka jer će doći”, a nešto kasnije i da je „hitna pomoć u blizini”. Festivalsko obezbeđenje, začudo, nije reagovalo, da bi se ispostavilo da je čitava stvar izrežirana, kako bi Kaskijari imao svoj što uspešniji TV-šou uživo...
Dubravka Lakić
[objavljeno: 10/09/2009]
