Izvor: Politika, 12.Okt.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Topalovići propevali

Opera „Maratonci” Isidore Žebeljan premijerno na 40. Bemusu. Umesto Lakija Pitona – Ružica Piton. Novi instrument: oboa-sopile

Topalovići su jednostavno neuništivi! Posle predstave, filma i mjuzikla, Aksentije, Laki, Đenka, Mirko, i ostali su – propevali. U ovoj ulozi zamislila ih je naša kompozitorka Isidora Žebeljan čija će opera „Maratonci” biti premijerno izvedena na 40. Bemusu sutra (20 sati) u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Nakon njene prve opere „Zora D.” (2003), engleski operski reditelj i umetnički direktor Festivala u Bregencu, Dejvid Pauntni naručio je od Isidore Žebeljan operu, crnu komediju, tematski vezanu za naše prostore. Izbor je odmah pao na tekst „Maratonci trče počasni krug” Dušana Kovačevića, prema kojem je opera nastala.

„Maratonci” su svetsku premijeru imali u avgustu u Bregencu (Austrija), na jednom od najpoznatijih operskih festivala, čija specifičnost je, kako kompozitorka objašnjava za „Politiku”, upravo izvođenje opera različitih epoha. Njihova glavna produkcija je klasična (Verdi, Mocart), zatim savremena muzika („Maratonci”), potom opereta, i retko izvođeno delo poznatog kompozitora (npr. „Pad kuće Ašerovih”, nezavršena opera Kloda Debisija). Produkcije se postavljaju na Bodenskom jezeru, gde je sagrađeno gledalište od 7.000 mesta, idealno za operske spektakle sa fenomenalnim ozvučenjem. Ovde se predstavila internacionalna ekipa „Maratonaca”, rediteljka Nikola Rab iz Nemačke, strani pevači i naši muzičari, predvođeni dirigentom Premilom Petrovićem.

Libreto „Maratonaca” nastao je u „maloj porodičnoj manufakturi”. Autori su Isidorina sestra Milica Žebeljan (dramaturg), suprug Borislav Čičovački (oboista i pisac), i sama kompozitorka, koja nam priča kako ona vidi ove, svima dobre znane likove.

– Osnovni tekst nije menjan. Intervencije su se ticale kombinovanja drame i scenarija, dok neki delovi nisu postali deo opere zbog dužine, da bi se ostavio prostor muzici. Bitna promena je što se umesto Bilija Pitona u operi pojavljuje Ružica Piton, Kristinina tetka. Bio mi je potreban još jedan ženski glas (doduše dubok ženski glas), a onda mi se dopalo da pored muške ekipe imamo i ženski dvojac – kaže Isidora Žebeljan.

Pored toga kako je operski doživljena ova priča, za nas je zanimljivo kako su je pročitali strani izvođači.

– Reagovali su na već kultne rečenice, a dok su se „šegačili” na probama najaktuelnija je bila: „Laki je malo nervozan”. Po reakcijama publike vidimo onu staru istinu da su teme koje su lokalizovane, ali na pravi način, kao što to radi majstor kakav je Dušan Kovačević, potpuno univerzalne. U drugim sredinama najmanje je interesantno to što je ovde reč o srpskom mentalitetu. Važniji su elementi koji se tiču porodice, totalitarizma, kapitalizma, odnosa prema potpunoj komercijalizaciji – ističe Isidora Žebeljan.

Specifičnost „Maratonaca” je i u patentiranju novog instrumenta. Pored okarina i zurle, prvi put ćemo čuti obou-sopile, koju je, kao kombinaciju klasične oboe i piska istarskog instrumenta (sopila), osmislio Borislav Čičovački. – Dugo sam čeznula za zvukom sopila, još iz svog detinjstva, i taj zvuk mi se neizbrisivo urezao u muzičku memoriju. Sopile su, međutim, bile tehnički jednostavne da bi se nešto zahtevnije izvelo na njima, a sada je i to moguće, i zvuči onako kako sam oduvek želela – kaže autorka.

Imajući iskustva u pozorištu, kompozitorka dodaje da je rediteljku Rab molila da scenografija ne bude minimalistička i hladna. Da se ne koriste mermer i materijali koji podsećaju na grobnicu, a koji bi rediteljima mogli da budu interesantni kao metafora, jer je bila sigurna da taj pravac ne bi bio dobar za njenu operu. Predlog je uvažen, materijali su prirodni i topli (zemlja, drvo), a režija nije eksperimentalna, već, kako kroz šalu dodaje, potpuno strejt.

U poslednje vreme nema mnogo srpskih opera. Gde su uzroci, po mišljenju Isidore Žebeljan.

– Imali smo ozbiljnu opersku tradiciju, posebno u doba Oskara Danona, a danas je operski svet prilično oronuo. Verovatno zbog nedostatka novca, i negativne selekcije, tipične za celu kulturu, a nisu zanemarljivi ni uslovi rada. Sigurna sam, ipak, da je nedostatak publike isključivo vezan za kvalitet. Opera sobom nosi glamur, i mogla bi da ima onu vrstu životnosti i svečarskog elementa, kao što ga ima film. Muzičare imamo izuzetne, i isplatilo bi se da angažujemo dobre dirigente i reditelje (Dejvid Pauntni, Ričard Karson), pevače (Željko Lučić, Zoran Todorović), koji žive u inostranstvu, imaju kontakte, i mogu da pozovu svoje kolege da gostuju. Imamo i dirigenta Premila Petrovića, čije iskustvo rada u Nemačkoj može da se iskoristi – kaže Isidora Žebeljan.

Podsećamo se i na bogati muzički život osamdesetih godina.

– Bemus je tada veliku pažnju pružao scenskim delima i savremenoj muzici, vrhunskim izvođačima. Stvari sada stoje drugačije, nema velikih izvođačkih imena, a uzroci nisu samo finansije već i planiranje. Apsolutnu zvezdu, Dudamela, mladog venecuelanskog dirigenta, koji danas diriguje najvećim orkestrima, mi ćemo možda dobiti tek 2015. Odavno smo ispali iz ritma, i jedino možemo da dovedemo orkestre koji su u regionu ili prolaze ovuda na turneji. Pravim planiranjem uskoro bi moglo da se obezbedi i gostovanje zaista velikih imena, kaže kompozitorka i dodaje:

– Klasična muzika se u medijima puštala uglavnom na dan žalosti, pa se stvorio uslovni refleks da je ona mračna i dosadna. To je tužna činjenica, jer je u Nemačkoj, Italiji..., ona deo porodične tradicije. U Holandiji porodice iz više srednje klase sviraju kod kuće u malim porodičnim ansamblima. Uživaju što je porodica zajedno, i to je poseban ritual. Muzika, kao najapstraktnija od svih umetnosti, najrečitije govori na kom je duhovnom stadijumu čovek. A ukoliko ona deluje samo kroz sentimentalizam i kič, onda to svakako nije ona muzika u kojoj su uživali, i o kojoj su govorili Ajnštajn, Gete, Tomas Man, Kjubrik...

Mirjana Sretenović

[objavljeno: 13/10/2008]

Nastavak na Politika...

Mondo: Opera "Maratonci" 14. oktobra na Bemusu