Izvor: Politika, 06.Okt.2011, 18:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tomas Transtremer dobitnik Nobelove nagrade
Peter Englund, sekretar u Švedskoj akademiji, izjavio je da je Transtremer vest primio gotovo zapanjen. Sedeo je i slušao muziku. Rekao je da je to sjajno
Jedan od najvećih švedskih živih pesnika Tomas Transtremer (1931) dobitnik je Nobelove nagrade za književnost, saopštila je juče Kraljevska švedska akademija nauka, i to je prvi put, posle više od trideset godina, da je književnik iz nordijskih zemalja ovenčan ovim prestižnim priznanjem. Inače, Transtremer je bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dugogodišnji kandidat za Nobela, a u obrazloženju žirija Švedske akademije kaže se da je nagrađen zbog svežeg pristupa realnosti, zgusnutih i prozračnih poetskih slika, preciznosti izraza, kao i oštrine metafora. Peter Englund, sekretar u Švedskoj akademiji, izjavio je da je Transtremer vest primio gotovo zapanjen.
– Sedeo je i slušao muziku. Rekao je da je to sjajno, dodao je Englund.
Iznenađenje je povodom dodele Nobelove nagrade Transtremeru pokazao i prof. dr Ljubiša Rajić, šef katedre za Skandinavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, u svojoj jučerašnjoj izjavi Tanjugu, obrazlažući svoj stav činjenicom da je ovo priznanje neka vrsta omaža zbog godina u kojima se pesnik nalazi, kao i sklonosti Švedske akademije skandinavskim piscima.
– Neki tvrde da ga je vreme pregazilo i da je trebalo, ako su već hteli da ga nagrade, da to urade znatno ranije. Drugi smatraju da je ovo upravo bio pravi trenutak da se oda priznanje jednom od najstarijih i najuglednijih švedskih pesnika, dodao je prof. dr Rajić.
Mit o Transtremeru, pesniku prirode, putovanja, i želje da se pronikne u složenost sveta (uz prevode na „velike” i „male” jezike, nagrade, studije i antologijske izbore), počeo je negde od 1974. godine, kada je „Pingvin” u svojoj slavnoj ediciji poezije, objavio njegovu zbirku.
Transtremerova dela, koja neki ocenjuju kao sekularne molitve, prevodio je, između ostalih, i Česlav Miloš, a stihove su mu posvećivali Brodski i Sederberg.
Po obrazovanju psiholog (izabrao je život zaposlenog psihologa, bavio se rehabilitacijom i socijalizacijom mentalno zaostalih osoba i mladih kriminalaca) Transtremer je objavio više od jedanaest zbirki poezije: „17 pesama”, „Tajne na putu”, „Napola dovršeno nebo”, „Zvuci i šine”, „Barijera istine”, „Baltik”, „Divlji pijac”, „Tužna gondola” i druge, jedno memoarsko delo, kao i zbirku haiku poezije, dvojezično, na švedskom i danskom.
Transtremer je 2003. godine bio gost svog beogradskog izdavača „Nolita”, kada je predstavljena njegova knjiga sabranih pesama. Naša pesnikinja Zlata Kocić tom prilikom je rekla da ispod prividne smirenosti Transtremerovih stihova pulsira kosmos. Da ova poezija sadrži „tenziju trenutka, zebnju i kobnu budnost, kao i konkretne, žive slike, koje hitro pokreću misao prema osetljivim granicama čovekovog unutarnjeg stanja, nevidljivim rubovima vremena i prostora”.
U jednom razgovoru za naše „Književne novine”, pre dvadesetak godina, sadašnji nobelovac izjavio je:
– Sve svoje političke i socijalne potrebe ispunjavam na radnom mestu, u neposrednom kontaktu sa ljudima. Ali, potpuno razumem one koji po ceo dan pišu, ili se bave nekim drugim intelektualnim delatnostima, pa se onda okrenu politici. Njihovo političko biće nije zadovoljeno.
Poeziju Tomasa Transtremera kod nas je prevodio pesnik Moma Dimić, a objavljivali su je Književna opština Vršac i Nolit – u čuvenoj ediciji „Sabrane pesme”. Transtremer je, pored mnogobrojnih književnih nagrada u svetu, dobio i Evropsku književnu nagradu KOV – 1990, i „Zlatni venac” Struških večeri poezije 2003. „Sredinom pedesetih, prešavši dve hiljade kilometara, potegao sam sa dubokog severa, da bi ostvario nameravano tridesetodnevno krstarenje po egzotičnom Balkanu”, rekao je jednom prilikom Transtremer.
O ovoj pesnikovoj avanturi slika i epifanija, pisao je Moma Dimić:
– Imao je samo dvadeset i tri godine. Bilo je leto, došao je iz pravca Italije, a onda: Ruma, Šabac, Banja Koviljača, Sarajevo, Kotor, Kosovska Mitrovica! U Peći se razboleo i nekoliko dana ležao u sobi u kojoj je bilo više od pedeset bolesnika. S tog putovanja po Balkanu nastala je, pored „Crnih planina”, i jedna od ključnih Transtremerovih pesama „Formule putovanja”, u koju smo stali svi mi (još onda), od „žalosnog mrmora koji se vuče sa oračem po sremskim ravnicama” (deset godina posle Sremskog fronta), pa do dece što pikaju fudbal pod zvezdama.
Za Dimića je Transtremerovo delo bilo kao „veliki veoma ljubak, ploveći arhipelag”. Dok nas Transtremer, sa druge strane, opominje da je „istina svuda zaboravljena ukraj puta”.
Tanja Kragujević je, pak, svojevremeno pišući o stvaralaštvu ovog pesnika istakla upravo njegovu strast prema realnim putovanjima, kojima je, kao i pevanju, posvetio čitav život. Ukazala je i na to da je pesma za njega „ne samo mesto susretanja različitih dimenzija egzistencije, čovekove usamljeničke metafizičke oglednutosti u hladnom nebu Severa, već je i znakovni tunel u kojem pesnik primiče različite istorijske etape i geografske `raznoobičnosti`”.
Inače, pesnik je 1990. godine imao moždani udar, i često mu je, zbog otežanog govora, prilikom nastupa u javnosti pomagala supruga Monika.
Marina Vulićević
objavljeno: 06.10.2011.
