Izvor: Politika, 29.Nov.2011, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tomas Mor večera sa Staljinom
Od 19. veka, teorije zavere protiv Šekspira govore o tome da on nije bio plemić i da nije pohađao univerzitet, rekao je Stiven Grinblat
Trostruk je povod jučerašnjeg gostovanja Stivena Grinblata, jednog od najznačajnijih šekspirologa današnjice, u Beogradu: objavljivanje njegove kultne knjige „Samooblikovanje u renesansi – od Mora do Šekspira” u izdavačkoj kući „Klio”, zatim predavanje koje je održao u Narodnoj biblioteci Srbije „Šekspirova autonomija”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao i premijera predstave „Šekspir: izgubljeno nađeno” kojom je otvorena pozorišna sezona Doma omladine. Stiven Grinblat, profesor na Harvardu, književni istoričar, kritičar i dramski pisac, začetnik novog istorizma u teoriji književnosti, već je poznat našoj čitalačkoj publici po knjizi „Vil iz Stratforda – Kako je Šekspir postao Šekspir” u izdanju „Portalibrisa”.
Knjiga „Samooblikovanje u renesansi”, prema rečima autora, pre oko tri decenije, kada je nastala, predstavljala je prekretnicu u njegovom radu. Obeležena je jednim dezorijentišućim vremenom, utiscima američkih protesta protiv rata u Vijetnamu, dolaskom čuvenog Mišela Fukoa na Berkli, kao i generacijskom potrebom da se velika dela dovedu u kontekst savremenosti, da se uvide načini oblikovanja individue, od početaka modernosti.
– Ovo delo lično mi je vrlo važno, u njemu sam pronašao sopstveni izraz. U vreme moje mladosti, umetnička dela Šekspira, Servantesa, Marloa, Montenja, Tomasa Mora proučavana su isključivo akademski, kao ikone odvojene od sveta. I ja sam bio obučen za tu formalnu analizu. U doba ksenofobije, ali i pobunjeničkih impulsa, pokušao sam da „otvorim prozore i provetrim svet”, da oživim smisao ne samo večite konstrukcije Morove „Utopije”, već i to šta je značilo biti Tomas Mor, lord kancelar, savetnik kralja Henrika Osmog, koji sa njim večera kao što bi sa Staljinom, okružen pritvornim i opasnim svetom visoke politike, rekao je juče u razgovoru sa novinarima Grinblat u prostorijama „Klija”.
Univerzitetska profesorka Zorica Bečanović-Nikolić dodala je da knjiga „Samooblikovanje u renesansi – od Mora do Šekspira” (u prevodu Nevene Mrđenović i Jelene Stakić) multidisciplinarna studija značajna koliko za psihologe i istoričare kulture, toliko i za proučavaoce književnosti, upravo zbog toga što pokazuje Tomasa Mora kao državnika ali i nekoga ko poništava tu svoju ulogu pišući „Utopiju”; Marloa, koji svojim stvaralaštvom, likovima Tamerlana Velikog i Fausta, upućuje izazov elizabetanskoj kulturi, dok Šekspir na osnovu primera kolonizatorskog iskustva pokazuje manipulaciju najdubljim slojevima jedne kulture, po modelu Jaga iz „Otela”.
Estetska autonomija i estetska sloboda problemi su na koje je u svom predavanju ukazao Grinblat, a pozorišni komad „Šekspir: izgubljeno nađeno”, koji je napisao u koautorstvu sa Čarlsom Mijem, takođe ukazuje na različite umetničke izbore.
Komad je nastao u okviru međunarodnog naučnog projekta „Kardenio”, koji istražuje načine kulturološkog preoblikovanja jednog dramskog teksta, samim tim što je ista predstava izvođena u SAD, Indiji, Japanu, Južnoafričkoj Republici, Brazilu, Poljskoj, Španiji, Egiptu, Hrvatskoj i Turskoj. Na taj način, uočljiva su lokalna bojenja motiva ljubavi, vernosti, braka, izdaje, koje je Šekspir preuzeo od Servantesa. Tekst ove tragikomedije kod nas je prevela i adaptirala mlada Dunja Dušanić, predstavu je režirao Ivan Vuković, a producirali su je Nina Mihaljinac i Miljan Peljević.
– Kulturološke razlike nekada su namerne, a nekada nesvesne. Ovaj pozorišni projekat nalikuje na eksperiment iz fizike, samo što se umesto atoma nalaze tragovi i migracije narativa, priče koja se kreće kroz kulturne modele – objasnio je Grinblat.
Prilikom razgovora sa vrhunskim šekspirologom, koji je nedavno dobio i prestižnu američku Nacionalnu književnu nagradu u kategoriji nefikcije za knjigu „Zaokret”, neizbežno je bilo i pitanje o problemu Šekspirovog autorstva, koje je ponovo načeto filmom Rolanda Emeriha „Anonimus”. Na to Grinblat odgovara:
– Od 19. veka, teorije zavere protiv Šekspira govore o tome da on nije bio plemić i da nije pohađao univerzitet, te da tako nije stekao potrebno obrazovanje koje zahteva pisanje vrhunskih dramskih tekstova. Protivno tome govori podatak da je Šekspir ipak pohađao takozvanu Gramatičku školu, humanističke studije izvan zvaničnih univerzitetskih predavanja prava i teologije, posle kojih se sticala univerzitetska diploma.
M. Vulićević
objavljeno: 30.11.2011
