Izvor: Blic, 22.Jan.2012, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tjeri Fremo: Film ne može da promeni svet, ali može čoveka
Tjeri Fremo, direktor Kanskog festivala, jedan je od najzaposlenijih ljudi u filmskoj industriji. No, on je između dodele Globusa i selektovanja filmova za predstojeći festival na Kroazeti (16-27. maj) odlučio da svrati u Mokru Goru i pruži svoju podršku Kustendorfu. Na otvaranju festivala Fremo je studentima režije prikazao nekoliko filmova iz opusa braće Limijer, uz veoma duhovite i poučne opaske.
„Kustendorf je veoma značajan i različit festival sa osobenom formom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i imidžom koji ga prati a koji su odlika i svega drugog što Emir radi”, kaže Fremo za „Blic”, „negovanje mladih autora je veoma važan i veliki zadatak”.
Koliki je značaj autorskog filma danas i gde mu je mesto u odnosu na mejnstrim?
- Ljudi poput mene, Emira i drugih organizatora festivala su najzaslužniji za vitalnost autorskog filma. Festivali su danas najbolji način da se mladi reditelji predstave svetu. Ima autora koji su po dve godine na putu, idu od festivala do festivala, i njihov film pogleda i do 100.000 ljudi. Oni su poput muzičara na turneji. I to je sjajna stvar jer vam omogućava direktnu vezu sa širokom publikom. Ne volim da razmišljam o odnosu autorski vs. mejnstrim. Filmove delim isključivo na dobre i loše, jer kao što među mejnstrim filmovima ima dobrih ostvarenja, tako ni među autorskim nisu svi sjajni. Dobar film je onaj koji vas promeni, posle čijeg gledanja niste više isti. Možda film ne može da promeni svet, ali može čoveka.
Kao selektor Kanskog festivala ne ustručavate se da u takmičarski program uvrstite debitante. Koji je to momenat zbog koga pomislite: ovaj momak/devojka će biti sjajan reditelj?
- Ja razmišljam od filma do filma. Kada uvrstim ostvarenje nekog debitanta, mogu samo da se nadam da će moj izbor biti opravdan i njegovim budućim filmovima. Tako je bilo sa Tarantinom, braćom Darden ili Paolom Sorentinom. Ali ponekad izaberem i reditelja koji prosto nestane sa scene posle jednog filma. Nema pravila.
Kakva je budućnost filma? Mislite li da u današnje vreme munjevitog tehnološkog napretka ljudi i dalje žele da idu u bioskope?
- Budućnost filma je divna. Da, danas svako može da snimi film svojim smartfonom, ali ljudi i dalje žele da gledaju prava filmska ostvarenja koja će biti deo filmske istorije. San svakog autora je da bude Skorseze ili Felini, a ne reditelj TV serija i rialiti programa.
Optimistom me čine i današnje stanje autorskog filma, nivo kreativnosti i publika koja je čista i sigurna. Veliki uspeh nemog crno-belog filma „The Artist" Mišela Azanavisijusa je pravi dokaz. Publika je spremna da uzme sve što im pružite. I pored tehnologije, film nije izgubio svoju magiju. Na sigurnom je.
Film je mnogo puta dosada proglašavan mrtvim, ali uveravam vas da nikad nije bio življi.
Među prvima ste uveli animirane, 3D i dokumentarne filmove u kansku selekciju. Da li nam spremate neko novo iznenađenje za 65. izdanje festivala?
- Još je rano za to. Naravno, imam spisak filmova koje treba da pogledam, ali ne znam šta me sve čeka. To je najbolji deo mog posla.
Kako uspevate da održite ugled Kana kao najvećeg filmskog festivala?
- Kan čine četiri dela: glamurozni, autorski, medijski i tržišni deo. Sva četiri moraju biti dobro povezana, ali nijedan ne sme da pretegne. Suština je u dobroj ravnoteži.
Kluni i Pit su mnogo više od lepotana
- Volim sredovečnu generaciju Holivuda koju predvode Džordž Kluni i Bred Pit. Oni su mnogo više od lepih muškaraca. Deo su možda i najkvalitetnije generacije američkih glumaca u poslednje vreme.
Ne bežim od grešaka
- Kanski festival odražava stanje kinematografije koja, opet, dosta kazuje o stanju sveta. Trudim se da na Kroazetu dovedem najbolje od ponuđenih 1.500 filmova i predstavim javnosti svoj filmski meni. Znam da će mi svake godine neko prebaciti da sam napravio grešku ili dve u izboru, ali ja se zbog toga ne uzrujavam. Svoj posao radim iskreno i ozbiljno. Aki mi se i potkradu greška-dve, to je par grešaka ne među 50 odabranih filmova, nego među 1.500 odgledanih ili, u krajnjem slučaju, među 300 dobrih filmova.
Dakle, kažem mnogo više 'ne’ nego 'da’, a opet, treba da budem velikodušan i da ne obeshrabrim autore kako bi i sledeći put konkurisali. Nikada ne obrazlažem zašto su odbijeni, jer ne želim da pate.
Povezane vesti: Nadmetanje mladih režisera na Kustendorfu Ki Duk: Snimam da bih sebe iscelio Na Kustendorfu smo kao u snu Satrapi: Sa Srbima se razumem čim se pogledamo Kusturica: Izabel Iper je najbolja glumica
.jpg)
