Izvor: Blic, 10.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Titove sve Afrodite
Titove sve Afrodite
Prva skulptura potpuno nagog ženskog tela bila je Praksitelova Afrodita. Od tada, 4. veka pre nove ere, do danas, aktovi boginja koje tek što su se okupale ili samo što nisu ušle u vodu, bili su nezaobilazni dekor u enterijerima i eksterijerima dvorova, kako viktorijanske Engelske, ili carske Rusije, tako našeg, Titovog, u rezidenciji na Dedinju. Tokom bombardovanja, međutim, omiljene Titove 'kupačice' na brzinu su sklonjene koje kuda po gradu. Konačno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kustosi su uspeli da ih sakupe i od večeras u 19.30 mogu se videti na istoimenoj izložbi u Muzeju istorije Jugoslavije. Od 12 koliko ih je do sada evidentirano, biće ih izloženo devet. Nedostaju tri za koje kustosi još nisu dobili dozvolu da ih iznesu iz kompleksa dedinjskih dvorova, gde su našle utočišće posle bombardovanja, iako su bili radi da ih restauriraju, izlože, a potom vrate dok se ne okonča odiseja preuzimanja dela iz Muzeja (Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije) i Rezidencije (ambijentalne postavke u Užičkoj 15.). Reč je o skulpturama 'Osamljena', Save Sandića, koja se nalazila u tzv. ženskoj kancelariji, 'Jutro', Borisa Kalina, iz Zlatnog salona koji je na žalost zatečen u delovima nakon bombardovanja; i 'Ležeći akt' Frančišeka Smerdua, iz Titove radne sobe.
- Sve su skulpture vanredno lepe, od belog mermera, nekoliko od kararskog koji je najskuplji i najprozirniji, a isklesali su ih najeminentniji jugoslovenski vajari. Prva među jednakima svakako je 'Torzo' Antuna Avgustinčića na kojoj je uklesan tekst 'Drugu Titu za 66. rođendan NRH'. O Titovom ukusu kao kustos zbirke koja broji oko 2000 eksponata, mogu reći da je raznovrstan. Aktova u skulpturi, ali i na slikama, ima od neoklasičnih, obrađenih u mermeru do tančina, do veoma senzualnih kakav je pomenuti Avgustinčićev torzo, ili simboličnih kakvo je ulje na platnu, 'Mladost kraljica života', Vlade Bukovca - kaže za 'Blic', Nenad Radić, mladi kusotos koji se tek godinu dana bavi ovom ekskluzivnom zbirkom za koju kaže da ga je do te mere zanela da je više ne tretira kao vladarsku već kao ogledalo čitavog jednog društva i njegovog sistema vrednosti. 'Kupačica' Frane Kršinića, poklon je autorov Titu koji ju je držao u spavaćoj sobi, dok je akt 'Sputana', istog autora (koji se pod ovim originalnim nazivom dugo nije vodio, jer je u ono vreme bio nezgodan), poklon službenika državne bezbednosti. Jednu slično Krišinićevu kupačicu Tito je poklonio princezi Margareti prilikom njene posete našoj zemlji 1970. godine. Skulptura 'Ženski torzo' Draga Đurovića, u bračkom mermeru, poklon je pak Blaže Jovanovića, a nalazila se ispred ličnog Titovog lifta, dok je reljef 'Sećanje' (težak 274 kilograma) Borisa Kalina, poklon SR Slovenije.
Na postavci su još aktovi Luke Musulina, Vjekoslava Rukljača, Vladimira Herljevića, Save Sandića i Luja Lozice. Sve ih je očistila stručnjak za konzervaciju Ivanka Živadinović, specijalnom metodom pranja koja se praktikuje u Britanskom muzeju, a kojom je, na primer, čišćen friz s Partenona.
Postavku izložbe nesvakidašnje su osmislili Nenad Radić, kao istoričar umetnosti, i Dušica Knežević, kao scenograf: svaka od kupačica biće posebno osvetljena, neke na originalnom postamentu, neke na podu, i svaka je prekrivena velom koji će čarobnim štapićem biti skinut na vernisažu. Isti tandem obećava još jednu intrigantnu postavku - 'Na ruševinama Zlatnog salona'.
M. Marjanović Augustinčić o Brionskom aktu
'Čučeći na podu da bi nam pokazao pravu tačku posmatranja, vajar (Antun Augustinčić) objašnjava jedan ženski akt ('Torzo') koji je završio pre kratkog vremena. - Odavde ćete videti - kaže - linije noge se zaustavljaju preko ruke, trougao kolena, preko bedara, pa u leđa... - Svetlost poigrava na epidermi kamena, linije tela uranjaju u misli i forme. Klasično ovozemaljski, pomalo barokno po uzbuđenom zamahu, a savremeno po izostavljanju detalja. Lice ove figure u senci je trougla povijene ruke, kao pri sećanju i tihom stidu'. (Oto Biljali Merin u 'Jugoslovenskoj skulpturi 20. veka'.) Ukus Josipa Broza
Za Avgustinčićev 'Torzo' vezuje se dijalog vođen između Milovana Đilasa i jednog druga. U pauzi Brionskog plenuma, jula 1953, na terasi Bele vile, na pitanje šta misli o najnovijoj kupačici, Đilas je odgovorio: 'Šarmantno, ali takvih ima na hiljade u svetu'. 'Ali, Titu se veoma dopada', rekao je jedan od drugova. 'To je njegov ukus', uzvratio je Đilas.
O Titovom ukusu drugovi nisu raspravljali, već su u skladu s njim poklanjali...
