Izvor: Blic, 31.Mar.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tim za vađenje kestenja iz vatre
Prvi korak koji obećava da će Ministarstvo kulture zaista ozbiljno prionuti na posao sređivanja Narodnog muzeja kako bi se domaćinski ušlo u rekonstrukciju izgleda da je već napravljen. Naime, ministar Nebojša Bradić nije potpisao sistematizaciju radnih mesta ove ustanove kulture (koju je pak 2005. godine potpisao ministar kulture Dragan Kojadinović) po kojoj u kabinetu direktora radi sedam saradnika, po kome su kustosi koji vode Muzej Lepenski vir, Muzej Đerdapa i Galeriju fresaka navedeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao upravnici. U Narodnom muzeju ima 146 zaposlenih, a svaki godišnje državu košta blizu milion dinara (plata, porezi i doprinosi, struja, telefon...).
Računica je prosta. Samo za takozvane redovne troškove za Muzej koji punim plućima ne radi od 2003. godine država je u 2008. godini izdvojila 137 miliona dinara, a u 2009. treba 146 miliona dinara.
U prošloj godini Narodni muzej je zaradio tri miliona dinara, a za 11 programa dobio od Republike 14,665 miliona i od Sekretarijata za kulturu Beograda jedan milion. S drugim prihodima na tekući račun Narodnog muzeja uplaćeno je ukupno 155,626 miliona dinara. Što se programa tiče, najviše novca je otišlo na izložbu „Tajne Lepenskog vira” (4,5 miliona) i „Vinča - praistorijska metropola” (6,5 miliona). (Ove sume pročitali smo u materijalu Narodnog muzeja dostavljenom Ministarstvu.)
Logično pitanje koje se sada nameće jeste šta dalje raditi jer u krizi koja nas ne oslobađa „održive rekonstrukcije”, kako ministar Bradić kaže, ovakav trošak je neodrživ. Naravno da bismo svi voleli da ova naša nacionalna ustanova kulture čije je i samo zdanje spomenik kulture, a ne samo dela u njemu pohranjena, funkcioniše po načelu, pola para od države, a pola - zaradite sami.
Upravo da bi se dotle stiglo, između ostalog, potrebno je da se što pre krene u rekonstrukciju. Najpre da se uredi depo, sugerišu stručnjaci, a za to vreme dela premeste na prvi sprat, i tako redom. U međuvremenu, stručna komisija bi morala detaljno da razmotri šta od već izrađenog projekta može realno da se izvede.
Podsećamo još jednom na ono što su mnogi zaboravili. Kada je premijer Zoran Đinđić bio pokrovitelj donatorske večere kojom je najavljena velika rekonstrukcija Narodnog muzeja, rekao je biznismenima okupljenim tim povodom: „Vi dajte koliko možete, a država će dati duplo od vas.”
Jedno je sigurno: potrebno je hitno oformiti tim za vađenja kestenja iz vatre.
Radna disciplina na prvom mestu
U vezi sa stanjem u Narodnom muzeju, „Blic” je ministru Bradiću postavio nekoliko pitanja koja se tiču narednih koraka ministarstva koje vodi. Od Vlade odgovore na pitanje šta dalje još nismo dobili.
- Cilj nam je da se što pre, na valjanim i zdravijim osnovama, nastavi revitalizacija i transformacija Narodnog muzeja. Mi ćemo se sistematski i istrajno zalagati da se u dogledno vreme njegova vrata otvore za posetioce, a Muzej, modernizovan i oslobođen unutrašnjih organizacionih ograničenja, vrati svojoj osnovnoj delatnosti i bude uzorna ustanova u oblasti brige o kulturnom nasleđu.
Ko će biti nadležan za koordinaciju svih poslova koje revizija projekta podrazumeva, šta će biti obaveza Ministarstva kulture, a šta Narodnog muzeja, da li će biti i, ako hoće, ko će formirati komisiju stručnjaka koji će se baviti izradom novih projekata rekonstrukcije?
- U ovom trenutku Ministarstvo kulture sa stručnjacima sagledava konkretnu situaciju i odgovara na proceduralne zahteve - predlaže članove novog Upravnog odbora i stvara uslove za uspostavljanje radne discipline u Narodnom muzeju. Ne umanjujemo vrednost uloženog truda članova prethodnog UO, kao i sam projekat rekonstrukcije zgrade. Sa poletnim optimizmom proizašlim iz konteksta mnogo boljih uslova finansiranja, taj trud ostao je zarobljen dobrim namerama koje nisu dovoljne da se planovi racionalno dovedu do kraja. Što se tiče konkretnih rešenja, ona će biti tražena i pronalažena sa profesionalcima koji su u toj ustanovi zaposleni i dužni da ta rešenja sprovode. Tako će biti i sa rukovodstvom i kolektivom Narodnog muzeja.
Šta bi se radilo u prvoj fazi?
- Kulturna dobra koje čuva Narodni muzej od prioritetnog su značaja. Smeštaj zbirki Narodnog muzeja na sigurno, zaštićeno mesto jeste prva faza. Predstoji nam, zatim, borba za održivu rekonstrukciju Narodnog muzeja u kojoj neće biti dovoljna samo sredstva države. U tom smeru neophodna su sredstva koja uključuju donacije i pokroviteljstvo domaćih dobrotvora, evropskih i vanevropskih zemalja i međunarodnih institucija zaduženih za brigu o kulturnom nasleđu. U uslovima krize to je veoma težak zadatak i zahteva zajedničko zalaganje svih nas.
U Beograd stiže blago faraona, u Francusku putuje blago Srbije
Pored redovnih programa za 2009. godinu koja obuhvataju arheološka istraživanja lokaliteta Babušnica, Venčac, Šalitrena pećina kod Mionice, Bele vode, Pločnik kod Prokuplja, Kale - Krševica kod Bujanovca, nekropola u Podunavlju, Leskovac i Podrinje, upravo otvorene izložbe „Srpska umetnost između 1850. i 1950.” u Nacionalnom muzeju u Bukureštu i smotre arheološkog filma, Ministarstvo kulture je rešilo da odreši kesu za još četiri programa. Prvi je obeležavanje 60 godina Muzeja Vuka i Dositeja, a drugi katalogizacija umetničke zbirke Belog i Kraljevskog dvora. Treći je podrška izložbe „Blago faraona” Arheološkog muzeja iz Kaira, koja, kao poklon Vlade Egipta, posle Sankt Peterburga prvo dolazi u Beograd (u novembru). Četvrti je izložba blaga Srbije koja u aprilu 2010. gostuje u departmanu Vandeje (zapadna Francuska).
.jpg)
