Izvor: Blic, 08.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Težak razvoj u epruveti od države
Težak razvoj u epruveti od države
Prvi samostalni album gitariste Nikole Vranjkovića (izdanje autora), inspiratora i lidera grupe 'Blok aut', zvuči kao kontinuitet domaće baladersko - akustičarske tradicije, ali je i na tragu rane elektronske muzike. Na tekstualnom planu, dijagnostikovano je 'stanje duha i materije' poslednjih desetak godina ovog prostora. Uz album 'Zaovdeilizaponeti', Vranjković je, takođe kao autorsko izdanje, plasirao i knjigu svojih dosadašnjih tekstova, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << korišćenih u radu grupe 'Blok aut', na ovom samostalnom albumu, ali i brojnih dosad neobjavljenih pesama.
Da li je reč o 'elektrobaladerskom' ili o 'akustičarskom' albumu?
- O spoju oba je reč! Ne mogu da pobegnem od toga. Tako sviram gitaru, na taj način čujem muziku. Te pesme mogu biti odsvirane i na običnoj, akustičnoj gitari koju koriste 'Pink flojd' i 'Rejdiohed', ali i Arsen Dedić i Zoran Predin. Da li je ovo 'elektronski' ili 'akustičarski' album, dakle, nije bitno. Istrajavalo se na autentičnosti, čemu su doprineli Ana Đokić violinom, Kojot trombonom, Popin hornom, a Lale i Balać raznim gitarama…Mnogi tekstovi skoro eksplicitno govore o proteklom vremenu. Da li je danas stanje drugačije od opisanog?
- Po neki put moji su tekstovi direktan opis stvarnosti, a nekad je to više metafizički doživljaj… Trudim se da ne budem baš vulgaran. U zbirci je devedeset odsto pesma koje sam napisao, znači, stotinak. Ako vrede, prevazići će ljude, događaje i datume, svoje indirektne povode. Šanse postoje! Ovo je zemlja u kojoj se neke stvari nikad ne menjaju. Ne postavljam pitanje koliko su novi političari promenili stanje u Srbiji. Od njih je očekivano da skinu Miloševića i to su uradili. Ako nisu sposobni nešto novo da stvore, možda bi trebalo da razmisle o penziji?
Kako je nastala potreba da pesnički definišete vreme u kome živite, pored toga što mnogo pažnje obraćate na produkciju i koncertno izvođenje?
- Možda sam sve to i sebi samom objašnjavao. Morao sam da pišem, kako ne bih došao u situaciju da skočim pod voz zbog kretena, naših ili onih drugih, svejedno, kako bih se razvijao kao normalno biće u ovoj epruveti od države. Kompozicija 'Sve je pod kontrolom', recimo, nastala je pre nekoliko godina. Išli smo na neki koncert u Vojvodinu, a pre puta gledao sam na TV dnevniku izveštaj: novinar priča sa jednim neopisivo zadovoljnim seljakom, kako je sve rodilo, kako će biti berićet, kako nam podzemne vode ne mogu ništa i sl. I, onda smo krenuli na tu svirku i tih dva sata koliko je putovanje trajalo, pored autoputa bukvalno je sve bilo poplavljeno. Ranije smo bili sputani, zgužvani i užasno ucenjeni a sad smo - slobodni i ucenjeni.
Na Srbiju gledate kao na 'globalnu kafanu', baratajući, ovde ustanovljenom, 'kafansko-pekarsko-mekdonalds' terminologijom. Da li očekujete neke rezultate kad je reč o percepciji vaše knjige u književnoj čaršiji?
- Kad je reč o Srbiji kao 'globalnoj kafani', mislim da imam uspeha u opisu tog stanja. Srpski jezik ima toliko lepih reči i izraza, a ljudi umesto njih koriste one retardirane, kao što je i fraza 'zaovdeilizaponeti'. Nisam siguran da ću imati vremena za nešto više i jače od pukog prisustva moje knjige na književnoj sceni. Knjiga će kružiti od čoveka do čoveka, nadam se, kao i album. Biće to stotine malih, kućnih promocija. U instrumentalnoj kompoziciji 'Nekropolis (na tri minuta od Slavije)' zabeležena je i, kao podloga, kakofonija zvukova novokomponovanog Beograda uz lavež pasa. Gde je to snimljeno?
- Nekropolis je ono što ja vidim sa svoje terase. Neki ljudi su me pitali ima li kompozicija veze sa izdavačkom kućom sličnog imena… Sa moje terase vidi se Centralno groblje, đubrište i 'Soko Štrak'. Tu je i divlje naselje iz koga se čuju 'umilni zvuci' koje sam zabeležio kao podlogu. Milorad Pavlović
