Izvor: Blic, 23.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tetka Čikone
Tetka Čikone
Umesto uobičajenog prednovogodišnjeg inventarisanja lepih ili važnih događaja, hajde da se okrenemo onom što dolazi. Recimo, dolaze (možda, ipak, valjda, konačno?) Rolingstonsi. To bi imalo značiti da se trogodišnja pauza u razvoju ove zemlje jednom završava? Bilo bi lepo da tako bude.
Lično, vrlo sam srećan što ću videti Stonse treći i poslednji put. No, kao što prošlu godinu obeležava serija malih ili manjih koncerata, poput Džonatana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ričmena ili MC5, tako se, u raznim oblastima, nadam sličnom. Ovde se bavimo rokenrolom, a to se može uzeti za sjajnu paradigmu. Bude li se i dalje sviralo onako i onoliko, raznoliko i često, kao što to beše slučaj u beznačajnoj dve hiljade i petoj godini, izgledaće kao da smo mi normalni ljudi u normalnoj zemlji.
A petnaestog marta će doći i Lu Rid. I, kaže ministar kulture, Madona. Lepo. Nisam oduševljeni pristalica te gospođe u godinama, više je cenim kao samoizgrađenog zabavljača, nego što sam ubeđen da je ona iole pristojna pevačica, ali bar u ovoj zemlji znamo nešto o tome. Poslednju priliku da pokaže svoju još uvek svežu stražnjicu i svoje mišićavo telo, Lujza Čikone će, tako, imati i u Beogradu. Neću ići to da gledam, sve sam već video u brojnim televizijskim snimcima njenih koncerata, a i sumnjam da se posle 'Blond Ambition' turneje od pre deceniju i kusur, išta više može uraditi u žanru kojim se gospođa bavi. Ali, drago mi je što će - ako će? - doći.
Jedino ne mogu da zamislim kakve to veze ima sa ministarstvom kulture.
Diskretni šarm gorile
'King Kong' reditelja Majkla Džeksona.
Nema više pouzdanih ili preživelih svedoka kako je izgledala prva verzija arhetipske priče o susretu lepotice i čudovišta, američke glumice i gorile daleke l933. 'King Kong' (god. proizvodnje 2005, trajanje: l87 min.) novozelandskog reditelja Pitera Džeksona jeste megaspektakl, velika zabava uz kokice, populistička razbibriga koja je koštala koliko i Kameronov 'Titanik' (200 miliona zelembaća). Nove varijacije stare legende o King Kongu (bilo ih je nekoliko, dve japanske uz dodatak Godzile, i dva projekta reditelja Džona Gvilermina) uvek su delovale, što bi rekao stih Arsena Dedića, kao 'na stolu hladan gulaš od juče'. Valjalo je to samo upakovati da zvuči nešto senzacionalnije. Posle fantastične trilogije 'Gospodar prstenova', Džekson je morao (to je jače od njega) da izvede nešto slično, golemo i pompezno. I dobrim delom to mu je pošlo za rukom. Upotrebio je celokupni registar kompjuterskih iluzija, ali je i promenio dimenzije glavnog junaka King Konga (valjda da bi se uverljivije nosio sa tiranosaurusima): sada je on veličine oko devet metara i svoju buduću draganu drži na dlanu, čime je smanjena erotska konotacija priče, jer dama deluje kao Zvončica iz 'Petra Pana' ili Barbika.
Film se doslovno deli na tri dela: prvi govori o Njujorku iz vremena ekonomske depresije l933. i o velikoj eposi filmskih slika 'većih od života'. To je izvrstan omaž filmu i podvižnicima koji poput Orsona Velsa sanjaju da unaprede medij. Drugi deo neposredne potrage i lova na King Konga traje koliko i prvi (70 minuta) i nepotrebno je rasplinut, natrpan digitalnim efektima, delujući kao produžetak Spilbergovog 'Parka iz doba jure'. I treći (40 minuta) je ponovo Njujork sa Kongom koji razgrće automobile i ljude i završava na vrhu Empajer stejt bildinga. Glumica En (izvrsna Naomi Vots) i uvećani Kong ostvaruju tragičnu emotivnu vezu a cenu plaća zaljubljeno čudovište. Ukratko, jedan od filmova godine. Nije moglo biti drugačije. Fatalno.
Dva Don Žuana iz Srbije
Molijerov 'Don Žuan', predstave 'Bitef teatra' i Leskovačkog pozorišta
U pozorišnom životu Srbije Molijer je ovih dana prisutan kao retko kada. Zanimljivije, međutim, od pitanja kako je ovaj pisac prošao na velikim scenama jeste ono na koji način je ovaj pisac viđen u onom drugom, skoro paralelnom pozorišnom toku. Molijerov 'Don Žuan' je najpre izveden u 'Bitef teatru' u režiji mlade Ane Đorđević, dok je samo dva dana kasnije na Sceni 'Bojan Stupica' premijerno za beogradsku publiku leskovačko pozorište odigrala svoju verziju, u režiji Juga Radivojevića.
Zanimljivo je da je u oba slučaja reč o interpretaciji u kojoj je reč o Molijeru a mislilo se na Šekspira. Don Žuan, i njegov verni pratilac Zganarel, pre svega, ali i Dona Elvira i Maturina zajedno sa ostalim junacima, uz obilje razlika, shvaćeni su kao junaci naših dana.
'Don Žuan' Ane Đorđević, izvedene u 'Bitef teatru', smešten je u neutralnom prostoru, kako bi se pažnja usmerila na zbivanja koja svojim životom izaziva Don Žuan, poput Dona Elvirinog napuštanja manastira i bekstva iz sveta celibata pravo u požudu.
Jug Radivojević, međutim, radnju smešta direktno u savremeni pakao.
U prostor skoro filmske scenografije koji 'nastanjuju' junaci naših dana, preki, surovi muškarci među kojima je i Don Žuan (Milan Vasić), zavodnik iz osvete. Zbog toga je rekcija zavedenih žena, naročito Dona Elvire (Ivana Pavićević) u ovom slučaju žešća, strastvenije, bolnija. Možda i iskrenija.Cilj ovog poređenja nije naravno da vrši analizu glumačke igre, budući da su i u slučaju 'Bitefove' verzije 'Don Žuana' naročito zanimljive uloge ostvarili Igor Đorđevića kao Don Žuan, Anđelike Simić (Dona Elvira) i Tanje Pjevac (Maturina).
Zanimljivije od svega jeste, međutim, činjenica da savremeni domaći teatar veliku literaturu interpretira živo i aktivno, otvorenih očiju. Što na onim velikim scenama često nije slučaj.
