Izvor: Blic, 14.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teslijana
Teslijana
Poput one nulte godine našeg života, kad se slavilo 'dva veka Vuka', a što beše prilika nacošima raznih boja da se organizuju u ono što će biti velika balkanska nesreća, već izvesno vreme 'nemre se dihat' od, ničim krivog, Nikole Tesle.
Da se razumemo, Tesla jeste zaslužio svu moguću našu pažnju. Ali, kao i pre devetnaest godina, stvar je ukusa kako će se ta pažnja iskazati. A, kao što smo se ovde višekratno uverili, ukus je prva i poslednja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odbrana pred najezdama nečoveštva. To je zato što je ukus etičko, a ne estetsko pitanje. Kad je god razina dobrog ukusa spuštena, u našoj dolini plača nastaju horori.
Drugim rečima: umesto silnih programa posvećenih 'njegovom i našem jubileju', bilo bi zgodno konačno srediti Muzej Teslinog kratkotrajnog boravka u Beogradu. Manje cinično rečeno, uraditi tačno ono što nedostaje i svim drugim ovdašnjim muzejskim institiucijama. Tim pre što je Muzej Nikole Tesle u Krunskoj jedno lepo i prijatno, dobro uređeno i smišljeno sačinjeno mesto.
Za razliku od one manifestacije od pre blizu dvadeset godina, raznorazni retro-tipovi ne moraju da se prepoznaju i stidljivo okupljaju pod raznim sumnjivim firmama. Oni su ovde, kao što su i drugde, na konačnoj i neopozivoj vlasti. To bi, dakle, značilo da oni koji još baštine kakvu svetsku misao imaju otvoreno polje da se obrate na nekoliko adresa što su još uvek neupitne. Tesla je, kao i Dositej ili Sterija, među takvima.
Ovo, dabome, ne znači da se od Tesle može napraviti veći nacionalni junak nego što je to uistinu bio. Niti je, pak, potrebno nekakvo idologizovano čitanje tog višeznačnog životnog puta.
Dovoljno je biti ukusan i precizan u misli iz koje nastaju dela.
Afrička ljubavna priča
'Karmen' reditelja i pisca scenarija Marka Dormford-Meja
Tragom klasične opere francuskog kompozitora Žorža Bizea načinjeno je oko l40 filmova, a u nekima jedva da je nešto ostalo od Bizeove muzike i pripovedačke osnove Prospera Merimea. Južnoafrički film 'Karmen' (god. proizvodnje 2005. trajanje: l20 min.) pripada ovim slobodnijim tumačenjima poznate priče o ljubavi Karmen i Don Hozea, u koju se upliće 'onaj večiti treći', neodoljivi matador Don Eskamiljo. Reditelj i pisac scenarija Mark Dornford-Mej smešta radnju u predgrađe sirotinjskog afričkog gradića Kajeliča, nedaleko od Kejptauna. Lepa i neodoljiva (sa preko stotinak kilograma) Karmen radi u maloj fabrici cigareta, a udvara joj se policijski narednik Džongikaja (prvobitno Don Hoze). Njihovu vezu remeti dolazak u mali grad velike pop zvezde (umesto prvobitnog toreadora), školovane u Njujorku, koja priređuje koncert sličan onom nedavnom na novobeogradskom Ušću.
Bizeova partitura je pretopljena u izvorni melos ovog kraja, sa senzualnom podlogom i živom ritmičkom pratnjom kojoj teško možete odoleti. Film je snimljen dokumentarističkom fakturom, u ambijentu afričkog slama i sirotinje, ali sa energijom pozajmljenom od ljudi koji ne znaju za bolje. Bilo bi surovo porediti ovu verziju sa onom čuvenom američkog reditelja Ota Premindžera i velike tamnopute pevačice Doroti Dendridž, jer autori filma imaju skromnije namere.
Veoma zabavan film, sa izvrsnim protagonistima, Polinom Malefane u naslovnoj ulozi, i dvojicom boraca za njeno srce. Posebno su zanimljiva golema odstupanja od Bizeove opere, kako bi se dosegla autentična boja podneblja i kulture ovog dela Afrike.
Film je načinjen u niskobudžetnoj produkciji. Na velikom filmskom festivalu u Berlinu prošle godine osvojio je vrhunsku nagradu, Zlatnog medveda. U našim opustošenim bioskopskim uslovima pravo je čudo da je ovaj krajnje neobičan film stigao do velikih ekrana.
.jpg)
