Izvor: Blic, 29.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tesla za decu i odrasle
Tesla za decu i odrasle
Nemam nikakvih podataka o tome da li je Tesla voleo pozorište. Ali da je voleo da impresionira svoju okolinu spektakularnim rezultatima svojih pronalazaka, to je poznato. Jednom je spektakularno zabavio Njujork poigravanjem sa vatrenom loptom koja ga nije ni okrznula.
Ove njegove jubilarne godine imao sam priliku da vidim nekoliko predstava inspirisane njegovom ličnošću. Jednog dana će neki novi klinci pisati seminarske radove ili čak doktorske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << disertacije. A ja u ovom trenutku samo želim da, na ovo malo prostora, ukažem na raznolikost predstava koje sam gledao na temu Tesle.
Najpre se u zemunskom 'Madlenijanumu' desilo prvo uspelo prikazivanje drame 'Tesla' Miloša Crnjanskog koja nije na nivou ni naučnikovog ni pesnikovog prevratništva. Nikita Milivojević i Dragan Mićanović su poverovali da je mogućno prozaičan tekst Crnjanskog magijom pozorišta približiti magiji Tesline ličnosti. S pravom su stigli na Sterijino pozorje.
Sestre Bogavac su u videli Teslino naučno čudo kao pravu materiju da na temu Tesle stvore 'bajku o elektricitetu'. Deca su se zabavljala, a da nisu ni primetila da su usput nešto i naučila.
Američka ekipa stvaralaca, kompozitor Džon Gibson i reditelj slavnog njujorškog Mabu Majnsa, osvežili su pristup Tesli, praveći od njegovog čarodejstva operu 'Ljubičasta vatra'. Osvežili su i operski repertoar Narodnog pozorišta u Beogradu, kao i ovogodišnji Belef, postmodernističkim pristupkom koji ništa neće škoditi ansamblu i publici toliko privrženom belkantu.
Zahvaljujući Ljubivoju Tadiću, videli smo predstavu 'Kako je divan taj prizor' modernog idioma, uz dobru izmislicu sa šahom, koja je ispričala epizodu za nas plodonosne veze Đorđa Stanojevića sa genijem iz Smiljana.
Najbliži zaumnom Tesli, teško shvatljivom i sebi i drugima, stvorio je pre neki dan Tomaž Pandur na 'Mitelfestu' u Italiji Teslu punog tajni i opasne izuzetnosti.
Novi hramovi
Da li ste primetili da su naši elektronski mediji, kao i naše ulice, prepuni oglasa različitih inostranih banaka, koje nam galantno nude svoje usluge, međusobno se iscrpljujući u bespoštednoj borbi za našu pažnju? Hoćete li kredit, beskamatnu kupovinu koječega, pozajmicu samo na ličnu kartu, partnersko ulaganje, kreditnu karticu kao zalog bezbrižnog trošenja, da ne čekate platu, ili da bezbrižno starite, samo uđite u jedan od Hramova Njegovog Veličanstva Kapitala.
Uprkos činjenici da nam se, u spotovima koji prete da u potpunosti apsorbuju oglašivački prostor, banke umiljavaju ne birajući sva raspoloživa sredstva i tehnike ubeđivanja, personifikujući svoju brižnost, dobronamernost i prijateljsko raspoloženje u licima sve samih mladih, nasmejanih i veselih ljudi, još nedovoljno oguglalih na surovost Zakona Interesa, one u svom osvajačkom pohodu ka našim životima, igraju na kartu zavođenja, čija se magija, kao i u ljubavi, raspršuje istog časa, kada 'žrtva padne'.
Svakodnevno nicanje novih banaka i njihovih ekspozitura, ne slučajno smeštenih u skupocene haj tek zgrade, obložene mermerom, staklom ili inoksom, sve sjajne i izglancane, u čiji je dizajn ukalkulisano ciljano emitovanje beskompromisnih i zastrašujućih znakova hladnoće i distance Novog Doba, predstavljaju moderne hramove jedne desakralizovane, univerzalne i globalne religije koja objavljuje nevidljivo prisustvo Svemoćnog Kapitala.
Namesto oltara, u dubinama ovih elektronski kontrolisanih tvrđava, berzanski displeji emituju brojke, indekse rasta i elektrograme šerova, zamenjujući titrajuće svetlo sveća, plavičastom hladnoćom kompjuterskog ekrana. Njegovi prvosveštenici zavode zamamnošću priče o obećanom raju i ispunjenju želja gladnih, deleći nam kao svojevremeno propovednici Biblije, štampane materijale o svojim uslovima.
Novi Hramovi predstavljaju modernu verziju bajke o baba-veštici i kući od kolača. Široki osmeh elegantnog bankara, uz svu zamamnost ponuda, deluje preteće. To znamo jer nismo naivni kao Ivica i Marica.
|
