Izvor: Politika, 06.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tesla na hrvatskom štandu
Potvrda stare istine da je važnije umeti, nego imati. – Počasni sajamski gost za sledeću, 2007. godinu, Katalonija
Od našeg specijalnog izveštača
FRANKFURT NA MAJNI, 4. septembra – Frankfurtski sajam knjiga na veličanstveni način slavi jezički pluralitet i kreativne različitosti planete, znanje i mudrost. Ovim rečima Šri Arjun Singa, saveznog ministra za obrazovanje i vaspitanje Indije koja je ovogodišnji počasni gost najveće izdavačke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i knjižarske manifestacije u svetu, otvoren je sinoć 58. Frankfurtski sajam. Indija, čije su izdavaštvo, knjižarstvo, kultura i umetnost ovih dana i meseci predstavljeni u Frankfurtu i čitavoj Nemačkoj, nije samo nacija, već i jedna velika civilizacije, naglasio je Sing, a u prilog tome svedoči i prostor koji je ova zemlja dobila na Frankfurtskom sajmu: na više od 1.400 kvadratnih metara predstavljeno je 150 najvećih izdavačkih kuća i najbolje iz godišnje produkcije od oko 80.000 naslova za čitalačku publiku.
Prvi dan sajma od dosadašnja dva radna dana doneo je nekoliko važnih događaja. U sajamskom Pres-centru prekjuče je na velika zvona predstavljena još jedna nova sajamska manifestacija iz oblasti izdavaštva i knjižarstva: reč je o međunarodnom sajmu knjiga "Litera" koji će prvi put biti održan u austrijskom gradu Lincu krajem aprila sledeće godine i gde će, kako je najavljeno, biti otvoren prostor za 500 izlagača, pet hiljada stručnih posetilaca i bar 50.000 publike. Za nas je najzanimljivije da su u fokusu ovog novog, budućeg sajma – jugoistočna Evropa, i stvaralaštvo za bilingvalne građane Austrije, a njih je sada, prema nekim procenama, bar 30 odsto, među kojima su, dabome, i naši građani.
Neki ovde tumače da se budućim sajmom u Lincu broj sajmova knjiga, međunarodnih i regionalnih, u svetu gomila. Među njima je i Jirgen Bos, direktor Frankfurtskog sajma, ali za nas je bitno da se ta manifestacija već sada profiliše kao interfejs između Severa i Juga, dakle kao ona spona koja se, iskreno rečeno, za nas i druge regionalne kulture u Frankfurtu ne oseća!
Juče, drugog sajamskog dana, opet u Pres-centru, predstavljen je počasni sajamski gost za sledeću, 2007. godinu, Katalonija, čija se pisana i štampana reč čuje i izdaje u Španiji, Francuskoj, Andori i nekim delovima Italije. Na katalonskom stvara više od 1.500 savremenih autora, a uz klasike ove književnosti kao što su Joanot Martorell, ili Merce Rodoreda stvaraju i mnogi mladi autori od kojih su ovde pomenuti Quim Monzo, Carme Riera, Albert Sanchez-Pinol... Štampana reč u Kataloniji, inače, ima dugu istoriju i počinje još od "zlatnog veka inkunabula" od kojih je prva, još pre 1500. godine, štampana u Barseloni, 1473.
Prvi put u istoriji najprestižnije nagrade Udruženja izdavača i knjižara Nemačke koja ovde donosi često i tiraže od stotinak hiljada primeraka, našlo se, u najužem izboru od šest imena, i jedno srpsko. Reč je o 25-godišnjem mladiću Saši Stanišiću, do sada potpuno nepoznatom književnom imenu. Godine 1992, kao izbeglica, stigao je iz Bosne i Hercegovine, napisao na nemačkom roman "Kako je soldat popravio gramofon" koji je objavila poznata minhenska kuća "Luhterhant", poznata i po tome što često publikuje dela velikih autora iz malih kultura. Reč je o, delimično, biografskoj knjizi u kojoj dečak Aleksandar i njegovi roditelji, u jeku rata u Bosni, odlaze na Zapad. Tako on dospeva u situaciju da na nemačkom jeziku koji ne poznaje pripoveda znatiželjnima o tome šta se dogodilo njemu i njegovoj porodici u Višegradu. Stanišićev prvenac je ocenjen kao "izvanredno debitantsko delo i tragikomična, nepoznata i istovremeno snažna priča o sopstvenom poreklu i zavičaju." Prestižnu nagradu mladi autor srpskog porekla ipak nije dobio, već je ona pripala frankfurtskoj spisateljici Katarini Haker, za knjigu "Oni koji nemaju ništa" u izdanju poznate kuće "Zurkamp".
U prvom komšiluku štanda Udruženja izdavača i knjižara Srbije, moderno dizajniranom izlogu sa izborom produkcije tridesetak naših izdavačkih kuća sa blizu 400 knjiga i sa on-line vezom sa bazom Narodne biblioteke Srbije u Beogradu, smešten je hrvatski štand, ove godine, takođe, savremeno redizajniran. Uz predstavljenu izdavačku produkciju, glavna atrakcija na štandu Hrvatske jeste mini izložba o Nikoli Tesli, savremeno osmišljena sa maketama njegovih najznačajnijih izuma među kojima su i već čuveno, i u beogradskom Muzeju Nikole Tesle dobro poznato, "jaje", pa veliki elektromotorni kalem, čamac za teledirigovano upravljanje, prenos radiotalasnim putem... Još jedna potvrda stare istine da je važnije umeti, nego imati.
Danica Radović
[objavljeno: 06.10.2006.]
