Izvor: B92, 31.Jan.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Terorizam, rat, nasilje
Roterdam, sreda 30. januar
Dve teme koje su se ove godine izdvojile, a provlače se kroz filmove u različitim festivalskim programima su rat i terorizam.
Počevši od uopštenog bavljenja ratom u filmu La France Serža Bozona gde je tema obrađena kao pozadina za priču o ljudima koji ne stignu na svoj odredište (po rečima autora), u ovom slučaju dezerterima, preko Sokurovljeve Aleksandre i rata u Čečeniji do Redacted Brajana De Palme >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i filma Bashing iz retrospektiva Kobajaši Masahira.
Druga tema, terorizam takođe je obrađena na više načina, od japanskog filma Naš Svet (Oretachi no sekai) koji počinje kadrovima Svetskog trgovačkog centra u plamenu - baš kao i Peep TV Show Jutake Tsučije od pre nekoliko godina, gde se terorizam razmatra više kao odgovor na socijalnu apatiju i nasilje u savremenom japanskom društvu nego politički motivisano nasilje, preko stilizovanog omaža film noaru u Able Danger, do eksplicitnog The Prisoner/ Terrorist (Yuheisha/Terorisuto), Masaoa Adačija.
Interesantno je da De Palmin film koristi "point of view” tehniku kao i narativnu formu filma u filmu, baš kao i Dnevnik Mrtvih Džordža A. Romera.
U De Palminom delu je reč o fiktivnom dokumentarcu koji su snimili francuski novinari, ispresecanom sa igranim sekvencama i video dnevnikom jednog od marinaca.
Film je priča o ratnom zločinu, zasnovana na stvarnom događaju, ubistvu i silovanju koje su američke trupe počinile u Mahmudiji.
Ovo nije prosta rekonstrukcija, već igrani film sa zanimljivom strukturom, do detalja prikazanom svakodnevnicom američke vojske u Iraku. Od stajanja na kontrolnim punktovima gde su meta za pobunjenike, do hapšenja osumnjičenih civila.
Sigurno je da je De Palmi ovde pomoglo iskustvo stečeno snimanjem filma Žrtve rata, na istu temu, takođe zasnovanog na stvarnom događaju, ali iz peroda vijetnamskog rata. Film se završava sekvencom stvarnih snimaka iračkih civila koje su ubile američke trupe.
Bashing, Kobajaši Masahira za temu takođe ima iskustvo iz Iraka ali samo kao polaznu tačku. On se bavi socijalnom izolacijom i kolektivnim maltretiranjem kojem su izloženi japanski humanitarni dobrovoljci, po povratku u Japan posle kidnapovanja od strane pobunjenika/terorista, u Iraku. Opet, reč je o filmu koji je nadahnut stvarnim događajima, a ne dokumentarnoj rekonstrukciji. Kobajaši je za reakciju japanske javnosti optužio bivšeg premijera Koizumija i nekritičko izveštavanje japanskih novinara koji su podržavali vladinu proameričku politiku.
Adačijev Terorista je najveći formalni stilski i eksperiment. Osim teme, Kobajašija i Adačija povezuju i zajednički koreni u japanskoj industriji soft-kor pornografskog filma tzv. Pinku-eiga.
Glavni lik je zasnovan na Kozou Okamotou, pripadniku japanske Crvene armije. Veći deo filma dešava se u zatvorskoj ćeliji gde je držan u strogoj izolaciji i zlostavljan. Iako je reč o osobi odgovornoj za smrt više ljudi, film je snimljen iz njegove perspektive, gde većinu scena čine sećanja, snovi i halucinacije. Snimljen na video traci visoke rezolucije, kadriranje, montaža, izvanredna upotreba zvuka, muzike i osećaj za vizuelni ritam čine ga jednim od najzanimljivijih filmova iz japanske prošlogodišnje produkcije.
Roterdamski selektori pokušavaju da u izabranim filmovima prikažu važne teme koje odslikavaju savremeni svet i lične preokupacije autora. Odličnim izborom filmova o ratu nasilju i terorizmu možemo samo da kažemo, nažalost u našem svetu ništa novo (od 9/11 2001.)
Pročitajte više o ovoj temi: Ljubav, do smrti
