Izvor: Blic, 11.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teror primitivizma
Teror primitivizma
Mladi slovenački reditelj Tomi Janežič (1972), koji već ima međunarodnu reputaciju, nakon jednog dana provedenog u Budvi, uz izraz iznenađenja, kaže da je predstava 'Tri sestre' po tekstu Antona Pavloviča Čehova, a u produkciji Slovenskog mladinskog gledališča 'baš za Budvu i da (izgleda) nije slučajno što ima premijeru u Gradu teatru'. Ovakav njegov komentar usledio je nakon spoznaje da je čuvena tvrđava Citadela, znamen ovog grada, sada privatno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vlasništvo suštinski zatvoreno za programe festivala. Čudio se, komentarisao promenjene ulazne stepenice, govorio da je to nemoguće, pitao imamo li mi zakone…
Zbog čega su 'Tri sestre', kako kažete, 'baš za Budvu'?
- Zato što, između ostalog, govori o primitivizmu. Odnosno, o tome da kada potonu prave građanske vrednosti i kada osiromaše ljudi sa visokim kulturnim potrebama onda se uistinu ništa ne zna, nastaje teror primitivizma, sve nemoguće postaje moguće pa, eto i to da jedna vekovima stara tvrđava, simbol grada, postane kafana za koju je potrebno platiti konzumaciju da biste ušli. Ne tako davno radili ste 'Galeba', šta je zapravo to što vas privlači ovom velikanu svetske dramaturgije?
- Moram priznati da me Čehov ranije nije zanimao, i dok sam ga čitao i dok sam ga gledao u teatru smatrao sam ga dosadnim. I, onda sam jednom, sasvim slučajno, uzeo knjigu njegovih drama. Bio je to, očigledno, pravi trenutak ili, ako hoćete, specijalan trenutak jer sam tada osetio da mi je jako blizak.
Po čemu?
- Po načinu gledanja na stvari. On doživljava ljude saosećajući sa njima a istovremeno je distanciran. Sudbine njegovih likova su tragične, a u njegovim delima postoji odrednica da je to komedija. Evo, vi i ja sada bog zna kako ozbiljno razgovaramo a sa strane posmatrano to je zapravo smešno. Insistiranje na sopstvenom slučaju, odnosno, na ozbiljnosti često biva smešno. U komadu 'Tri sestre' on raspravlja o smislu života, pominje razne pristupe i opcije, ali se ne stavlja ni na čiju stranu. Jer, da se stavio u službu odbrane ma kog modela, to bi već bila ideologija. Znao je videti što drugi ne vide, i te priče čak, čini mi se nisu toliko bitne, koliko je važan taj njegov pogled, odnosno posmatranje. On vam na fini, suptilan način daje do znanja da je vezivanje uz stvari, koncepte ili ideje u osnovi smešno. Koliko ste upoznati sa onim što se dešava u jugoslovenskim teatrima? Ili u kinematografiji?
- Neki filmovi, kao na primer, 'Ko to tamo peva' ili 'Maratonci' se još uvek mnogo gledaju, kultni su. I često možete čuti komentar: 'Ma, to su srpski glumci', ali u najboljem smislu tih reči, jer one podrazumevaju strahovitu energičnost, žestok talenat, otvorenost… Tatjana Nježić
Ovacije za 'Tri sestre'
Sticaj okolnosti se, gotovo, urotio protiv predstave 'Tri sestre' A. P. Čehova, u režiji Tomija Janežiča i u produkciji Slovenskog mladinskog gledališća. Naime, buka u Starom gradu, koja je prisutna kao 'prateći program', bila je razlog i da se za predstavu u poslednji čas traži neki drugi prostor i da se, samim tim, probe ne održavaju. A i publika nije znala gde zapravo treba da dođe. O uzaludnom seljakanju scenografije ne treba ni govoriti. Pa ipak… Prostor je nađen u školi 'Danilo Kiš', publika se nekako obavestila, a predstava je počela nekoliko minuta pre 23 časa.
Nakon puna četiri sata trajanja, koji su mogli razbuditi i najpospanije bez ijednog povišenog tona, glumci su ko zna koliko puta izašli na poklon. Publika je ustala i dugo, dugo aplaudirala.
