Izvor: B92, 20.Sep.2010, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teresa Salgueiro u Beogradu
Srbi vole fado. To je činjenica. Zašto? To niko ne zna.
Kada u medijima "pukne" priča o koncertu neke zvezde portugalske narodne muzike, na biletarnicama se po pravilu stvori gužva, a na dan koncerta uvek se traži karta više. Tako je bilo kad je dolazila Mariza (sva četiri puta), Misia ali i Teresa, kojoj je ovo treća poseta Beogradu, ali prvi solo koncert ovde. Čak sat vremena pre početka koncerta, ispred Sava Centra moglo se čuti kako neki zakasneli "fadovac” >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pita prolaznike za kartu viška.
Koncertni prostor – skoro popunjen. Publika - uglavnom sredovečna, poluelegantno obučena, ushićeno nervozna. Na prostranoj bini mrak. Pali se svetlo i na bini ukazuje četvoročlani orkestar; harmonikašica, gitarista, trombonista i perkusionista. Prijatna muzika počinje da odjekuje salom, ljudi srećni što je počelo na vreme i nestrpljivi da vide zvezdu večeri.
Međutim, dama u crvenoj haljini do poda, stupa na scenu tek posle treće kompozicije koju je pomalo smušeni orkestar odsvirao i zapanjuje prisutne – anđeoski glas prolama se kroz vazduh i kao nagradu dobija gromki aplauz. Nije tu samo glas u pitanju, već i kompletna pojava.
Koristeći prelepi glas kao svoj najjači adut, Teresa se obraća publici tek posle treće otpevane pesme: „Dobro veče svima. Jako mi je drago što sam večeras ovde. Predstaviću vam muziku mog Portugala".
Pesme su nastavile da se nižu po principu – više muzike, manje priče, za razliku od njene koleginice Marize koja je od nastupa uspela da napravi interaktivni šou u kome publika slobodno učestvuje. Možda je to zamerka Teresi – jako malo interakcije sa publikom. Mada, kada se čuje njen božanstven glas, skoro da ovo može da joj se oprosti.
Ipak, publika je skoro tokom celog koncerta, osim u trenucima kada je orkestar rešio da malo ubrza tempo, blago dremala, čak ponekad promašujući momente za aplauz.
I onda pređete pogledom preko sale u ugledate sve te ljude. Zaista ne može a da vam ne padne na pamet zašto Srbi toliko vole fado i da li se može reći da je reč o sličnosti u portugalskom i srpskom mentalitetu. Teresa je uspešno prenela „muziku tuge i bola" na prisutne. Skoro da sam mogla da zamislim sve te bogate pejzaže, slike sa kaldrmisanih lisabonskih ulica, zagušljivi bar u kome Portugalci uživaju u pitkoj sangriji, pijacu i prodavce ribe koji dovikuju za mušterijama. Doživljaj je uvek ovako intenzivan sa velikim umetnicima kao što je Teresa.
Do poslednjih taktova koncerta, činilo se da su se svi prisutni malo probudili i kompletno uživeli, ali kao da je ostala nada da će zvezda fada sledeći put u Beogradu biti raspoloženija za priču, i sa novinarima i sa publikom.
