Izvor: Politika, 15.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Temeljac u januaru
Uskoro počinje gradnja zdanja koje je, sa Oficirskim domom i Narodnom bankom, do katastrofalnog zemljotresa bilo simbol grada na Vardaru
Specijalno za "Politiku"
Skoplje, januara – U Skoplju su u toku završne pripreme za početak izgradnje zgrade Narodnog pozorišta, identične onoj koja je srušena u katastrofalnom zemljotresu 1963. godine a u svesti starijih Skopljanaca ostala urezana kao neponovljiva arhitektonska i duhovna znamenitost. Ministarstvo za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kulturu Republike Makedonije obavilo je sve neophodne pripreme i usvojenom odlukom odagnalo sve nesporazume i kontroverze koje su pratile staru ideju da se ta znamenitost grada na Vardaru oživi. Prema poslednjim informacijama, kamen-temeljac biće postavljen do kraja januara. Takva odluka je naišla na jednodušno odobravanje ovdašnje javnosti, ali ima pojedinaca koji su, opterećeni istorijatom te građevine i institucije, protiv njenog "plagiranja".
Zgrada pozorišta, koja je punih 36 godina krasila centar, građena je od 1921. do 1927 godine, kada je i svečano umetnicima data na upotrebu. U pozorišnim hronikama je zapisano da se to dogodilo "vanrednim zalaganjem i ličnim angažovanjem Branislava Nušića", koji je u tri navrata bio na čelu te institucije.
Valja podsetiti da je do useljenja u to velelepno zdanje, Narodno pozorište dva puta stradalo od podmetnutog požara i da je njegova aktivnost u kulturnoj javnosti Makedonije posle Drugog svetskog rata prećutkivana. Razumljivo jer je, zauzimanjem vlasti Kraljevine Jugoslavije u Beogradu, između ostalog imalo i ulogu širenja srpskog jezika i kulture među življem u tadašnjoj Vardarskoj banovini.
U toj činjenici treba tražiti i napred pomenuti otpor odluci da nova pozorišna zgrada bude identična onoj iz 1927. godine. No, prevagnulo je mišljenje da treba zanemariti nacionalne i ideološke predznake, pre svega jer je pozorište utkano u kulturnu tradiciju makedonskog naroda. Jer, pozorište je bilo i institucija na čijim su "daskama" promovisani makedonski jezik i dramska, i ne samo dramska dela pisana na makedonskom narodnom jeziku.
Uostalom, baš u Narodnom pozorištu "Kralj Aleksandar Prvi", kako se zvalo pre Drugog svetskog rata, u Skoplju su od 1936. do 1940. godine premijerno izvedena dramska dela klasika makedonske književnosti – "Pečalbari" Antona Panova (1936), "Čorbadži Teodos" Vasila Iljoskog (1937), "Parite se otepuvačka" (1938) i "Antica" (1940) Riste Krlea.
Zahvaljujući posebnom zalaganju donedavnog ministra kulture, poznatog makedonskog pozorišnog pregaoca Blagoja Stefanovskog, ali i čvrstoj rešenosti nove vlasti da sa obećanja pređe na dela, zgrada čuvenog Narodnog pozorišta vaskrsnuće u obliku u kojem je Skopljancima bila prirasla za srce. Dajući svoju saglasnost obnovi, rukovodstvo skopske opštine Centar na čelu sa gradonačelnikom Violetom Alarovom, odlučilo je da novu građevinu oslobodi komunalnih dažbina.
Zanimljivo je da će po istom obrascu biti obnovljen Oficirski dom, verovatno najlepša barokna građevina u Skoplju, čije fotografije krase kancelarije kulturnih institucija, i Narodna banka, objekti koji su do zemljotresa Skoplju davali izgled savremene metropole. Za razliku od pozorišta, one će imati drugu namenu. Spolja će biti identične prvobitnom izgledu, a unutrašnjost prilagođena potrebama grada i države.
Prema projektu za uređenje centralnog gradskog područja Skoplja, čiji su autori arhitekte Viktor Pajvanski, Miško Ralev i Zorica Postolska, ovim će zdanjima "društvo" praviti mali amfiteatar i moderan trgovački centar zatvorenog tipa. Biće tako ukomponovani da zajedno sa Kamenim mostom čine skladnu arhitektonsku celinu.
Ako sve bude teklo prema planu koji su parafirali predstavnici vlasti, arhitekti i građevinari, do kraja 2010. godine Skoplju će biti vraćen nekadašnji sjaj, čemu se inače iskreno raduju i oni koju su ga videli samo na fotografijama.
Mile Radenković
[objavljeno: 15.01.2007.]
.jpg)
