Izvor: Politika, 13.Nov.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Telo u sukobu sa deset simfonija
Povodom decenije i po na plesnoj sceni, Miloš Sofrenović predstaviće novu koreodramu „Anatomija volje” večeras u „Madlenijanumu”
Miloš Sofrenović je u savremenom plesu tokom prethodnih 15 godina postigao zapažen uspeh. Neka od njegovih dela odigrana su na evropskim i američkim scenama, jedno od njih posvećeno Prustu, po sopstvenoj želji, ekranizovao je kultni reditelj Puriša Đorđević, a i prijateljstvo sa Marinom Abramović je pružilo inspiraciju. Zato ćemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << povodom jubileja – decenije i po na plesnoj sceni, videti premijerno u Beogradu novu koreodramu „Anatomija volje” Miloša Sofrenovića, večeras u 20 časova u „Madlenijanumu”. Kao završni deo trilogije „Tri sizons” ovo Sofrenovićevo ostvarenje inspirisano je stvaralaštvom dirigenta Vilhelma Furtvenglera i otvara mnoga pitanja: koliko umetnika može da košta njegova umetnost, relacije sa politikom, zabrana bavljenja onim u čemu si najbolji... Komad je posvećen preminuloj dr Marion Nort, nekadašnjoj dugogodišnjoj direktorki Laban akademije u Londonu, koju je Miloš pohađao.
– Svetska premijera „Anatomije volje” je bila ovog juna u Zagrebu, u produkciji festivala „Nedelja savremenog plesa”, sa kojim sarađujem godinama. Zanimljivo je da producenti nisu tražili da vide moju koreodramu do same premijere. Bio je to osećaj poverenja i rizika istovremeno, slatko i gorko iskustvo. Do sada je „Anatomija volje” izvedena i na prvom Festivalu savremenog plesa u Bitoli, ponovo u Zagrebu prošlog meseca, i u Novom Sadu.
Sofrenović je kompletan autor projekta-triptiha započetog 2009 „Tri sizons” (ili Tri stadijuma) posvećenog velikim umovima. U prvom delu 2009. produciranom i premijerno izvedenom u Beogradu bavio se Peterom Handkeom, Samjuelom Beketom i Virdžinijom Vulf. Dve godine kasnije usledio je drugi komad inspirisan Marselom Prustom, sa kojim je učestvovao na 44. Bemusu i sada treći motivisan Furtvenglerom.
– Dok sam boravio u Parizu, prošle godine, na poziv Marine Abramović, u okolini Pariske opere ugledao sam kompakt diskove sa Furtvenglerovim finalnim dirigovanjima snimljenim godinu dana pred njegovu smrt 1954. Kad sam ih čuo bilo je to metafizičko iskustvo. Maestro je pripadao dirigentima koji mogu da daju novi život velikim kompozicijama i sebe je definisao kao kompozitora. Ipak izvor prihoda obezbeđivao je dirigovanjem. To ga je frustriralo i uvek je govorio: „Ja sam dirigent koji diriguje razmišljajući kao kompozitor!” – navodi Sofrenović.
Njegova nova koreodrama počinje sa arijom za četiri glasa iz Betovenove opere „Fidelio”, potom sledi Kerubinijeva uvertira, Mocart, Gluk, Šuman i završava se monologom na francuskom sa Furtvenglerovim glasom.
– Moje solo telo na sceni se bori sa šest simfonijskih konglomerata. Kostim asocira na dirigentski frak i podeljen je na dve polovine u prednjem delu, koje su kao dva plućna krila i predstavljaju bitku između svetla i tame, dobrog i lošeg, uzvišenog i uniženog. To je bio izazov, a u umetnosti samo uz izazov možete da pomerate svoje granice. Kostim je nastao u saradnji sa Katarinom Vuković, a Stevan Milošević mi je pomogao oko zvuka i napravio zvučne tranzicije – ističe naš sagovornik.
I dodaje: – Fascinirao me je Furtvengler jer je bio neko ko se branio od optužbi da je sarađivao sa nacistima argumentom: „Razumem da su mnogi tokom rata morali da odu, da spasu svoje živote i ja ih ne krivim. Uzmite u obzir gospodo da je neko morao da ostane da sačuva nemačku kulturu koja je postojala pre i postojaće posle nacističke partije.”
Pregovori za gostovanje „Anatomije volje” u Severnoj i Južnoj Americi su u toku. Nova saradnja očekuje Sofrenovića i sa kolumbijskim kompozitorom Anotniom Koreom na novom solo projektu „Raj – izgubljeni, ali i pronađeni”, na temu istraživanja kodeksa časti kod samuraja.
Biljana Lijeskić
objavljeno: 13.11.2014.
