Izvor: Blic, 18.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Telavivski izlog
Telavivski izlog
Ako ne verujete da je mogućno za nedelju dana videti trideset što celovečernjih predstava što odlomaka, pođite na naredno Međunarodno izlaganje umetnosti igre i drame u Izraelu. Bio sam na tom teatarskom maratonu koje organizuju pozorišni umetnici uz pomoć Ministarstva inostranih poslova i Ministarstva kulture Izraela i svedočim da je to izvodljivo.
Na osnovu onog što je videlo nas sedamdesetak pozorišnih promotora, selektora i direktora festivala >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << umetnost igre u Izraelu se veoma razvila, tako da danas ima bar deset trupa koja redovno gostuju u svetu. A Batševa dans kompanija spada među nekoliko najvećih ansambala modernog plesa u svetu. Tu su negde na samom vrhuncu i originalna Savremena plesna trupa Kibuc. Osnovni utisak je da su plesni ansambli u Izraelu veoma raznoliki po tendencijama i da uporno traže nove puteve kojim će se razlikovati od drugih ansambala u svetu. Najznačajnije početne impulse ovi umetnici primii su sa Zapada i to sa angloameričkog područja.
Dramsko pozorište je i danas pod uticajem ruske škole. To je razumljivo kad se zna da je moskovska Habima Vahtangova bila ono jezgro iz kod su se manje-više razvila sva ostala izraelska pozorišta. I danas prilikom posete telavivskim dramskim pozorištima, uvek će se naći neko ko će među rukovodiocima pozorišta govoriti tečno ruski.
Nije slučajno da su dve najbolje predstave koje sam video imale za osnovu dramsko delo Čehova. Prva je 'Rekvijem' čiji tekst je napisao najpoznatiji izraelski dramski pisac Hanok Levin na osnovu tri Čehovljeve pripovetke i sam ih je na godinu dana pred smrt režirao. Druga je predstava na osnovu komada 'irskog dramatičara Brajana Frila (pisac kod nas poznatog komada 'Igra u Lunasi') u Gešer teatru, inspirisan Čehovljevom pričom 'Dama sa psetancetom' i jedne igrarije sa dva Čehovljeva lika. Pod naslovom 'Komad posle' , sretaju se Andrej Prozorov, brat triju sestara i Sonja iz 'Ujka Vanje'. Rezultat je zanimljiv.
Vitez televizije
Opšte opadanje kriterijuma vrednosti, za račun kriterijuma gledanosti, rezultiralo je neobično upadljivim množenjem likova koji su u vreme posvemašne pometnje, uzaptili mikrofone i razmileli se po našim TV kanalima. Činjenica da su pomenuti, svoje zanatlijske alatke, brzometno zamenili mikrofonima, i uzurpirali časno ime voditelja, novinara ili autora emisije, ne bi bilo neobično, da od gužve koju prave ne zaklanjaju dostojne poslenike televizijskog medija.
Jedna od retkih svetlih tačaka (hvala bogu, ne i jedina) našeg medijskog mraka je Zaharije Trnavčević, čovek koji se godinama i decenijama, dosledno bavi poljoprivredom, dovoljno odvažan da ne podlegne iskušenju 'vrućih tema'. Od svojih emisija 'Znanje na poklon' koje se emituju na B92 nedeljom ujutro, Zaharije Trnavčević pravi svojevrstan TV praznik, koji se po zanimljivosti tema i uzbudljivosti načina vođenja može porediti sa Atenborovim serijalom na BBC-ju.
Moje oduševljenje ovom emisijom, tiče se svakako, obilja informacija i zanimljivih gostiju, ali prevashodno načina na koji Zaharije Trnavčević obrazuje naciju, pokazujući na živom primeru, a ne demagoškim parolama, da je poljoprivredni biznis, naporan, uzbudljiv i profitabilan. Izražavajući intelektualnu radoznalost i poštovanje prema svim svojim sagovornicima, Zaharije Trnavčević nas podseća na još jednu odliku pravog profesionalca i čoveka dobrog vaspitanja: sposobnost i želja da se sagovornik s pažnjom sluša, umesto da se prekida kad god zastane da uzme vazduh.
Sa neskrivenom radoću, Trnavčević nam predstavlja uspešne poljoprivredne proizvođače, praveći od svoje emisije, svojevrsnu svetkovinu koja slavi rad, kreativnost i invenciju. Apatičnim klincima u potrazi za receptom sreće, možda treba ponuditi 'Znanje na poklon' kao neku vrstu antidepresiva.
Iako danas, u eri opšte otimačine i filozofije 'leba bez motike' (na šta nas čovek godinama podseća, da je nemoguće) njegov angažman može delovati donkihotovski, treba podsetiti da je Don Kihot bio vitez.
Ako je za utehu, onda je i Zaharije Trnavčević jedan od poslednjih viteza naše televizije.
