Izvor: Politika, 27.Apr.2015, 12:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Te­sla je ­od­bi­jao da pri­hva­ti svet ona­kav ka­kav je za­te­kao

Dok je u mislima razrađivao zamisao o nekom pronalasku, Tesla je tragao za idealnim oblikom tog izuma (zasnovanom na lo„gosu”). Teslin pojam ideala je važan, jer su mnogi najveći tehnološki prodori proistekli ne iz odgovora na postojeću potrebu, nego kao rezultat vizije o svetu, kaže Bernard Karlson, autor opsežne biografije o ovom naučniku

Za me­ne je Te­sla naj­i­za­zov­ni­ji pro­na­la­zač svog do­ba, i kao lič­nost i u teh­no­lo­škom smi­slu, ka­že >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za „Po­li­ti­ku“ Ame­ri­ka­nac Ber­nard Kar­lson, au­tor knji­ge „Te­sla, iz­u­mi­telj elek­trič­nog do­ba“, du­go­go­di­šnji pre­da­vač na Uni­ver­zi­te­tu Vir­dži­ni­ja, ko­ji ovih da­na bo­ra­vi u Sr­bi­ji i No­vom Sa­du po­vo­dom ob­ja­vlji­va­nja svo­je knji­ge u no­vo­sad­skoj „Aka­dem­skoj knji­zi”, kao i ra­di uče­šća na Me­đu­na­rod­nom kon­gre­su „Ni­ko­la Te­sla: Isto­ri­ja bu­duć­no­sti” ko­ji se odr­ža­va u Be­o­gra­du.

Po for­mal­nom obra­zo­va­nju isto­ri­čar, ko­ji go­di­na­ma iz­u­ča­va isto­ri­ju teh­no­lo­gi­je, pre sve­ga po­čet­ke elek­trič­ne ere kra­jem 19. i po­čet­kom 20. ve­ka – na­pi­sao je niz ra­do­va o Tom­so­nu, Be­lu i Edi­so­nu, pre ne­go što se na po­ziv fon­da­ci­je Slo­un la­tio da pi­še o Te­sli – bio je, ka­že, iz­ne­na­đen ko­li­ko do­bro je nje­go­va bi­o­graf­ska stu­di­ja o Te­sli pri­mlje­na u aka­dem­skoj za­jed­ni­ci SAD, op­šir­no pri­ka­zi­va­na u vo­de­ćim na­uč­nim ča­so­pi­si­ma i no­mi­no­va­na za ugled­nu na­gra­du Vin­ton za po­pu­la­ri­za­ci­ju na­u­ke. To­kom du­go­traj­nog ra­da na ovoj knji­zi ko­ri­stio je Te­sli­na sve­do­čenja o pa­ten­ti­ma – pre svih o nje­go­vom glav­nom pro­na­la­sku, elek­tro­mo­to­ru, ko­je je pro­na­šao u Te­sli­nom mu­ze­ju u Be­o­gra­du, kao i Te­sli­na sve­do­če­nja o dru­gim nje­go­vim iz­u­mi­ma ko­ja je pri­re­dio Li­land An­der­son. Dru­gi iz­vor bi­la su 23 to­ma no­vin­skih tek­sto­va o Te­sli od osam­de­se­tih go­di­na de­vet­na­e­stog ve­ka do dva­de­se­tih go­di­na dva­de­se­tog ve­ka ko­je je sa­ku­pi­la Ivo­na Vu­jo­vić. A tre­ći – Te­sli­na pri­vat­na pre­pi­ska.

Ve­li­ki zna­čaj pri­da­je­te po­ro­dič­noj pra­vo­slav­noj tra­di­ci­ji u ko­joj je Te­sla od­go­jen?

To je jed­na od va­žnih stva­ri ko­je sam sa­znao u Te­sli­nom mu­ze­ju u Be­o­gra­du. To me je na­ve­lo da pro­u­čim pra­vo­slav­ni kon­cept lo­go­sa, o to­me ka­ko sva­ka tvo­re­vi­na – bo­žan­ska ili ljud­ska – u se­bi po­se­du­je lo­gos, ko­ji tu­ma­čim kao ra­ci­o­nal­ni duh Bož­ji (ma­da te­o­lo­zi to mo­žda druk­či­je de­fi­ni­šu). Ve­ru­jem da je Te­sla tra­gao za tim lo­go­som – ili onim što na­zi­vam ide­a­lom – ko­ji je u osno­vi sva­kog nje­go­vog pro­na­la­ska. Po to­me se ve­o­ma raz­li­ko­vao od pro­na­la­za­ča kao što su Edi­son ili Mar­ko­ni, ko­ji su kre­i­ra­li ra­de­ći na li­cu me­sta, i ja Te­sli­nu je­din­stve­nu spo­sob­nost kre­a­ci­je pri­pi­su­jem nje­go­vom pra­vo­slav­nom po­re­klu.

Ka­že­te da su po­to­nje ge­ne­ra­ci­je na­uč­ni­ka mo­gle da se ugle­da­ju ne sa­mo na Te­sli­ne „razorne” pro­na­la­ske ne­go i na sam pro­na­la­zački pro­ces. Ko­ri­sti­te iz­raz „ide­al” da opi­še­te če­mu je Te­sla stre­mio? 

Ne­ki pro­na­la­za­či su do ot­kri­ća no­vih ure­đa­ja do­la­zi­li prak­tič­nim eks­pe­ri­men­ti­ma i dok su se ti­me bak­ta­li raz­vi­ja­li su ide­ju, ili men­tal­ni obra­zac ko­jim će se ru­ko­vo­di­ti u is­tra­ži­va­nju. Dok je u mi­sli­ma raz­ra­đi­vao za­mi­sao o ne­kom pro­na­la­sku, Te­sla je tra­gao za ide­al­nim ob­li­kom tog izu­ma (za­sno­va­nom na lo­go­su). Ka­da bi do­se­gao taj ide­al, Te­sla bi te­žio da ga ostva­ri u fi­zič­kom ob­li­ku. Te­slin po­jam ide­a­la je va­žan jer su mno­gi naj­ve­ći teh­no­lo­ški pro­do­ri pro­is­te­kli ne iz od­go­vo­ra na po­sto­je­ću po­tre­bu, ne­go kao re­zul­tat vi­zi­je o sve­tu ko­ju je pro­na­la­zač na­met­nuo.

Uticaj Teslinih revolucionarnih izuma na preobražaj industrije i života uopšte nesporan je. No, da li smatrate da je Teslino vizionarstvo i ono što nazivate „iluzijama” odigralo u izvesnoj meri i ulogu u razvoju tehnologija koje zapljuskuju svet danas?

Ilu­zi­je su ap­so­lut­no i da­lje deo sve­ta pr­o­na­la­za­štva i pred­u­zet­ni­štva. Ni­je do­volj­no ima­ti ve­li­ku ide­ju za no­vi pro­iz­vod ili bi­znis; pro­na­la­za­či i pred­u­zet­ni­ci čine stvari mogućim time što raz­ne lju­de – in­ve­sti­to­re, one što ra­de na raz­vo­ju pa­te­na­ta, po­tro­ša­če i jav­nost – ubeđuju da su nji­ho­ve ino­va­ci­je zna­čaj­ne pu­tem prak­tič­nih de­mon­stra­ci­ja i pri­ča­njem pri­ča. Naj­bo­lje pri­če su ne­do­vr­še­ne, pr­o­na­la­zač ih samo za­po­čne dopuštajući publici da ih sa­ma za­vr­ši i poveže no­vu pro­na­la­za­če­vu tvo­re­vi­nu sa vla­sti­tim po­tre­ba­ma i že­lja­ma. Te­sla je, na pri­mer, vr­šio ve­li­čan­stve­ne de­mon­stra­ci­je za „Ve­sting­ha­u­so­ve” in­že­nje­re, a oni su se to­li­ko odu­še­vi­li Te­sli­nim elek­tro­mo­to­rom da su sa­mi ube­di­li Džor­dža Ve­sting­ha­u­sa da li­cen­ci­ra te pa­ten­te. Te­sla mo­žda i ni­je raz­ra­dio sve de­ta­lje tog mo­to­ra, ali je de­mon­stra­ci­je iz­vo­dio na taj na­čin da „Ve­sting­ha­u­so­vi” in­že­nje­ri poč­nu sa­mi da pre­do­ča­va­ju mo­guć­no­sti pri­me­ne nje­go­vog mo­to­ra u tram­va­ji­ma i fa­bri­ka­ma. Pod ilu­zi­jom pod­ra­zu­me­vam tu pri­ču ko­ju pro­na­la­zač i nje­go­va pu­bli­ka de­le. Isto to je ra­dio i Stiv Džobs sva­ki put ka­da je no­vi­na­ri­ma pred­sta­vljao no­vi pro­iz­vod „Epla”.

Pi­šu­ći o Te­sli­noj sek­su­al­no­sti na­pu­sti­li ste prin­cip da svo­je na­la­ze pot­kre­plju­je­te do­ku­men­ti­ma i či­nje­ni­ca­ma, iz­nev­ši bez ika­kvih ma­te­ri­jal­nih do­ka­za hipotezu da je bio ho­mo­sek­su­a­lac. Zar ne mislite da se od­no­si kojima ilustrujete ovu pretpostavku mogu pre svega tumačiti bliskošću i drugarstvom koji se razvijaju između osoba istog pola i koji nemaju nikakvu podlogu u homoseksualnosti? Drugarstvo je poznato od pamtiveka u svim kulturama i samo mali procenat bliskih odnosa između osoba istog pola ima predznak homoseksualnosti.

Pre sve­ga, nig­de u knji­zi ne ka­žem da je Te­sla bio ho­mo­sek­su­a­lac.  Ho­mo­sek­su­al­nost je me­di­cin­sko-bi­o­lo­ški ter­min ko­ji da­nas upo­tre­blja­va­mo jer pret­po­sta­vlja­mo da po­sto­ji „na­uč­na” osno­va za sek­su­al­nu ori­jen­ta­ci­ju ne­ke oso­be, da se ne­ko ra­đa kao ho­mo­sek­su­a­lac ili he­te­ro­sek­su­a­lac. U Te­sli­noj eri, lju­di ni­su ima­li ta­ko ka­te­go­rič­ne sta­vo­ve o sek­su­al­noj ori­jen­ta­ci­ji pa sam vo­dio ra­ču­na ka­ko da na­zo­vem nje­go­vo po­na­ša­nje. Re­šio sam da iz­ne­sem do­kaz ko­ji sam na­šao u pi­smi­ma a ko­ji se od­no­si na nje­go­vo pri­sno pri­ja­telj­stvo sa ne­ko­li­ko mu­ška­ra­ca. Da, ja nu­dim do­kaz, ali že­lim da či­ta­lac sam od­lu­či ka­ko će ga pro­tu­ma­či­ti.

Te­sla je na­mer­no po­ti­snuo svo­je sek­su­al­ne že­lje i ceo ži­vot po­sve­tio na­u­ci. Ne bi li, on­da, tre­ba­lo da ga sma­tra­mo mo­na­hom na­u­ke, ka­kav je odi­sta bio? Ni­je li u ovom slu­ča­ju reč o fa­na­tič­noj po­sve­će­no­sti ra­du kao i kod Le­o­nar­da da Vin­či­ja, o či­joj ho­mo­sek­su­al­no­sti se na sli­čan na­čin go­vo­ri, upr­kos aka­dem­skoj sa­gla­sno­sti da ni­je imao ni­ka­kve sek­su­al­ne od­no­se? Ne bi se re­klo da je Te­sli­na sek­su­al­na ori­jen­ta­ci­ja bit­no uti­ca­la na nje­gov in­te­lek­tu­al­ni rad i na­uč­na do­stig­nu­ća. Ili mi­sli­te da je­ste?

Du­go sam se neć­kao da li da uop­šte ras­pra­vljam o Te­sli­nim pri­snim pri­ja­telj­stvi­ma sa mu­škar­ci­ma i či­nje­ni­ci da ni­je bio bli­zak ni sa jed­nom že­nom. Na jed­nom ni­vou, nje­go­ve ve­ze ni­su nu­žno uti­ca­le na nje­go­ve pro­na­la­ske i mo­žda se nji­ma ne tre­ba ba­vi­ti u knji­zi o teh­no­lo­gi­ji. Na dru­gom ni­vou, te ve­ze su ipak uti­ca­le. Te­sli se uka­za­la nje­go­va ve­li­čan­stve­na vi­zi­ja elek­tro­mo­to­ra dok je še­tao bu­dim­pe­štan­skim par­kom sa svo­jim pri­ja­te­ljem An­to­ni­jem Si­ge­ti­jem. Isto ta­ko, Te­sla je do­ži­veo ner­vni slom 1904–1905. de­lom i zbog to­ga što je nje­gov dra­gi pri­ja­telj Rič­mond Hob­son re­šio da se ože­ni. Kao po­sle­di­ca tog slo­ma, Te­sli­na ka­ri­je­ra pro­na­la­za­ča je pre­ki­nu­ta. Te­sli­ni od­no­si sa ovom dvo­ji­com du­bo­ko su ob­li­ko­va­li tok nje­go­ve ka­ri­je­re i sve što je bio ka­dar da po­stig­ne.

Ka­ko bi­ste u dve re­če­ni­ce mla­di­ma iz da­na­šnje ge­ne­ra­ci­je ob­ja­sni­li ko je bio Te­sla?  

Te­sla je bio ve­li­ki pro­na­la­zač ko­ji je po­se­do­vao sme­lost da sa­nja ve­li­ke sno­ve i od­bi­jao je da pri­hva­ti svet ona­kav ka­kav je za­te­kao. Nje­go­ve ide­je o na­iz­me­nič­noj stru­ji su osno­va na­či­na na ko­ji se stru­ja di­stri­bu­i­ra po ce­lom sve­tu i on je od­va­žno pre­do­čio vi­zi­ju sve­ta gde će se in­for­ma­ci­je ma­sov­no pre­no­si­ti i mo­ći će da ih ko­ri­sti sva­ki po­je­di­nac ko­ji ima pri­jem­nik „ne ve­ći od džep­nog sa­ta”.

Pe­tar Glo­ma­zić

*Pre­vo­di­lac knji­ge „Te­sla, iz­u­mi­telj elek­trič­nog do­ba”

Nastavak na Politika...