Izvor: Politika, 25.Jun.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tasovac od kulture pravi cirkus
Zašto u institucije dolaze militantni kadrovi LDP-a i desno krilo DS-a, pod plaštom priče da nije važno ko je iz koje stranke? Koliko sam ja informisan, oni su izbore izgubili. Nacija je rekla da ih neće
Bio sam protiv toga da predstava „Mala”, rađena po mom tekstu, u režiji Ivana Vukovića, bude na programu festivala „Teatar u tvrđavi” baš zbog moje pozicije. Da bih predupredio „blagonaklona novinarska pitanja”. Ali, sa nekoliko je strana bilo predloga za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nju, pa sam pomislio – što da ne. Tekst sam napisao pre 24 godine, izvođena je mnogo puta, neće mi sada to pomoći u karijeri, kaže za „Politiku” Radoslav Lale Pavlović, savetnik predsednika Srbije za kulturu i predsednik organizacionog odbora pomenutog festivala, koji počinje 6. jula u Smederevu, odvija se pod nazivom „Kretanje” i delimično je posvećen obeležavanju Prvog svetskog rata.
– Odgledao sam nedavno njeno izvođenje u Nišu i zaprepastio sam se. Tekst je neprijatno savremen. Za sve ove godine ništa se nije promenilo. I ne samo to, desio se rikverc. A biće i gore – dodaje Pavlović.
Da li ste zadovoljni selekcijom predstava, koliki je budžet festivala i kako je on obezbeđen?
Budžet je tri miliona dinara, obezbedio ga je grad Smederevo, tačnu strukturu ne znam. Dosta kasno smo počeli sa pripremama, ali mislim da smo napravili kvalitetan program. Trudili smo se da to budu predstave u pravom smislu te reči, a ne performansi, hidrodrama ili brijanje polnog organa. Jer, svi su festivali sada postali Bitef. On je uvek bio istraživanje, avangardan, ambijentalan i potrebno ga je negovati. Ali je u međuvremenu i Jagodina postala bitefovska, pa i Sterijino pozorje. Neka postoji i jedan koji nije takav.
Da li vam smetaju kontroverze koje prate ceo događaj, budući da je festival u istom gradu „Tvrđava teatar”, čiji je tvorac Vida Ognjenović, ukinut pa je oformljen ovaj?
Reč je o dva festivala koji nisu ni u kakvoj vezi, i to sam nekoliko puta ponovio. „Tvrđava teatar” nije ukinut već je u dugu od sedam miliona dinara. Ne postoji način da oni apliciraju za sredstva sa tim dugom, niti postoji zakonska mogućnost da im ministarstvo ili lokalna samouprava uplati sredstva dok oni ne regulišu svoje dugove. Vi možete biti ljuti koliko god hoćete na banku, ali kad imate dug na četiri kartice od po dve hiljade evra, logično je da vam neće biti odobren kredit.
Rekli ste na početku razgovora da je stanje u društvu loše i da će biti gore. Bili ste na čelu Upravnog odbora Narodnog pozorišta, dali ste ostavku jer se, kako ste rekli, nije poštovao zakon. Kako gledate na našu kulturnu politiku, na postavljenja na čelne pozicije, na Zakon o kulturi?
Naravno da su nam zakoni manjkavi jer svaki nasleđuje prethodni, pa se stvari nikada ne isprave. A mi se, uz to, ne držimo zakona. Kažete da su direktori Istorijskog muzeja Srbije i Etnografskog muzeja smenjeni jer im je, po zakonu, istekao rok od godinu dana vršenja v. d. funkcije. A sam Tasovac je bio osam puta po godinu dana v. d. u Filharmoniji. Konkurs je odlična ideja. Ali, kad ministar ne prihvati predlog koji mu pošalje Upravni odbor koji je samo ministarstvo postavilo, jednostavno jer neće da ga prihvati, onda se ideja konkursa degeneriše. Imate i jedan paradoks. Na izborima glasači kažu šta misle i ona stranka koja skupi preko pedeset posto poslanika u Skupštini Srbije vrši vlast. Vrlo je važno da pričamo o stvarima koje svi znaju, ali ih ignorišu. SNS je na izborima dobio preko pedeset posto, a ministar Tasovac smenio je bukvalno sve kadrove SNS-a u svom ministarstvu i u republičkim institucijama. Znači, vratili smo se na 2000. godinu. Pitam ministra zašto u institucije dolaze militantni kadrovi LDP-a i desno krilo DS-a, pod plaštom priče da nije važno ko je iz koje stranke? Pa ne možete da se igrate sa parlamentarnim sistemom. Koliko sam ja informisan, oni su izbore izgubili. Nacija je rekla da ih neće.
O kome konkretno govorite?
O pet žena koje su izabrane u Upravni odbor Narodnog pozorišta. Nijedan muškarac. To nije u skladu sa dobrom praksom koja u Evropi postoji. Vidim vam osmeh na licu, ali da je reč o pet muškaraca vi biste me sigurno pitali zašto nema nijedne žene. Uz to, nisu imenovali svih sedam članova, a trebalo je. To počinje da izgleda kao cirkus, završiće kao cirkus jer sam ministar od kulture pravi cirkus. Nedorastao je svojoj funkciji, pijanista koji ne svira.
Da li ste ministru Tasovcu rekli sve ovo lično, da li ste u kontaktu, kako sarađujete?
Ako mislite na to da li, kad ga vidim, kažem zdravo i kako si, onda jesmo u kontaktu. On od ozbiljnih razgovora beži. Poslovno ne sarađujemo. Kako bismo i mogli kad smatram da je u ovom trenutku na sceni ideologija jugoslavenstva, kroatizacija srpske kulturne scene. Ministra zanimaju, pre svega, regionalni projekti, dok Prvi svetski rat prolazi gotovo u tišini. Osim publikacija i poneke izložbe, ništa se ne dešava. A odobren je budžet od 602 miliona dinara. Evo primera. Vlada je osnovala organizacioni odbor za proslavu stogodišnjice Velikog rata. Predsednik odbora je predsednik Nikolić, ja sam koordinator. Dogovaran je program sa francuskom vladom, oni su zvali nas da učestvujemo i postavimo atraktivnu izložbu u Kulturnom centru u Parizu o njihovom trošku. O svemu tome obavestim Tasovca i dva meseca kasnije, kad bi trebalo da počne rad na tome, tražimo saglasnost od njega. Dolazi cela francuska delegacija, a ministar kaže: „Ja prvi put čujem za ovo. Mi to nećemo raditi, to nije naš interes.” Šta mi je preostalo nego da se izvinjavam Francuzima.
Iznosite ozbiljne kritike. Da li mislite da je Ministarstvo kulture uradilo nešto dobro i pozitivno, kao sastavni deo ove vlade?
Ja samo iznosim argumente. Ministra više znamo po frizuri nego po nekom rezultatu. Osim toga, zna se ko je za šta zadužen. On odgovara za svoj resor. Nema tu komandne odgovornosti. Ko je pristao da bude ministar, treba da odgovara sam.
Da li možda imate ministarske ambicije?
Sve svoje snove sam odsanjao. Napisao sam „Šovinističku farsu”, „Muke po Živojinu”, „Moju dragu”, „Mog rođaka sa sela”, „Balkanska pravila”. Mislite li da postoji veća titula od te i da bih otišao sa ovog mesta koje je više od ministarskog?
Milica Dimitrijević
objavljeno: 26.06.2014.
