Izvor: B92, 18.Apr.2016, 17:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tasovac: Krf je mesto preloma
Malo je mesta i datuma u našoj istoriji u kojima su prošlost i budućnost u tako živom dijalogu i prožimanju, tako jasnih putokaza, mesta stradanja i izbavljenja našeg verovatno najvećeg naraštaja i, što je još važnije, malo je mesta gde je rođena tako velika nada iz patnje i bola, izjavio je danas na Krfu ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac.
Tasovac je, u prisustvu predsednika Srbije Tomislava Nikolića, naglasio da su se srpski vojnici na Krfu, uz pomoć saveznika, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pripremili za veliki istorijski preokret i povratak u svoju zemlju. On je, na svečanosti povodom obnavljanja "Srpske kuće" i otvaranja izložbe "Srbi na Krfu od 1916. do 1918.", podsetio na reči francuskog oficira koji je proboj Solunskog fronta opisao kao "neviđen maraton francuske konjice i srpskog pešaka, u kome je pobedio srpski pešak".
Ta usmerenost ka cilju, prema rečima Tasovca, motivisala je celu jednu generaciju da se obrazuje u Francuskoj i drugim evropskim zemljama i da se na taj način pripremi za mir i obnovu zemlje. Krf je dakle bio mesto preloma, istakao je Tasovac, ostrvo na koje je kročila poražena Srbija i tačka u kojoj se sabrala i ujedinila pobednička Srbija.
Zato je Krf mesto koje nam danas, više od mnogih drugih, ispisuje pravac kretanja, mesto koje nas podučava da prošlost nije isto što i sudbina, i da budućnost umnogome zavisi od nas samih, poručio je Tasovac. Srbija i Evropa su u proteklih 100 godina prošle kroz velika iskušenja. Balkanski ratovi, dva svetska rata, Hladni rat i jugoslovenski ratovi s kraja 20.veka ostavili su duboke, bolne rane u našem kolektivnom pamćenju. Danas, pod uticajem ekonomskih previranja i nezapamćenog talasa migracija, ukazao je Tasovac, Evropa opet proživljava duboku krizu svog identiteta. U mnogim zemljama ponovo jača ekstremna desnica, koja preti da poništi najvažnije tekovine evropske civilizacije — kulturu različitosti i tolerancije, upozorio je Tasovac. On smatra da je zato od presudne važnosti da naša generacija ne zaboravi Solunski front i vreme kada je Srbija bila uzor Evropi, nego da smogne snage da ispiše sve one nenapisane knjige, koje je progutala "plava grobnica".
Da otkrije sve one neotkrivene pronalaske, održi neodržana predavanja, poseje neposejane njive i sagradi nesagrađene kuće, naglasio je Tasovac. Kulturu ne čine samo kulturno nasleđe, negovanje sećanja i pogled unazad, objasnio je Tasovac, kultura je i vera da se može postići i dosegnuti čak i ono što se ponekad čini nemogućim. Kultura je ta jedinstvena konstanta koja i pojedince i čitave zajednice osnažuje, menja i čini sposobnim, ne samo da razumeju jedni druge, nego i da uživaju u složenoj raznolikosti ljudskog stvaralačkog izraza, istakao je Tasovac i konstatovao da je kultura garant budućnosti. Smisao krfskoj epopeji dali su upravo oni koji su se posle proboja Solunskog fronta usredsredili na izgradnju jedne bolje i plemenitije budućnosti.
Među njima je bio i moj pradeda, Stevan Nešić, nosilac albanske spomenice, profesor i direktor Kragujevačke gimnazije, kasnije i državni savetnik u Ministarstvu prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, rekao je Tasovac. O svojim kolegama, gimnazijskim profesorima, zapisao je 1934. godine: "Smatrali su da njihov posao nije završen sa završenim časovima u školi. Oni su osećali da je njihova dužnost još i da svoje slobodno vreme posvete radu na opštem kulturnom unapređenju i svojih učenika i svojih sugrađana". Takva je bila ta — naša zlatna — generacija.
Uprkos preživljenim patnjama i ratnim razaranjima, naglasio je Tasovac, jasno su se opredelili za trud, marljivost i opšte dobro. I zato sam izuzetno ponosan što smo obnovili "Srpsku kuću" na Krfu — iz osećanja odgovornosti koje su nam u amanet ostavili naši preci. Biću još ponosniji, međutim, ako inspirišemo neke nove generacije da se takođe posvete učvršćivanju temelja Srbije kao modernog, demokratskog i tolerantnog društva, koje će prednjačiti u kulturi, nauci i obrazovanju, poručio je Tasovac. Srbije koja je, prema njegovim rečima, otvorena prema Evropi i svetu, Srbije iz koje mladi neće odlaziti u potrazi za boljim životom, i u koju će se vraćati, sa radošću. Pre 100 godina, podsetio je Tasovac, naša zemlja je na Krfu uživala poverenje sveta. Američki predsednik Vudro Vilson je 28. jula 1918. godine, pored američke, istakao i srpsku zastavu na Beloj kući, rekavši da se "Srbija viteški borila i propatila za ista ona načela za koja se zalažu SAD“.
Posle decenija lutanja, stranputica i grešaka, ocenio je Tasovac, Srbija danas ponovo nalazi svoje zasluženo mesto u evropskoj i svetskoj porodici naroda. Uspeli smo da se, kao društvo, integrišemo, naši potencijali su ponovo jači od naših problema, vratili smo sebi samopoštovanje i poštovanje drugih, rekao je Tasovac i naglasio da u Srbiji ponovo, kao i 1916.godine, pobeđuje život. Onima koji su se pre 100 godina borili — za život i i budućnost — neka je večna slava i hvala, zaključio je Tasovac.
Povodom otvaranja izložbe govorili su i kustos "Srpske kuće" Ljubomir Saramandić i direktorka Istorijskog muzeja Srbije Ljubica Bojić. Svečanosti na Krfu, uz mnogobrojne zvanice, prisustvovali su i ministri Aleksandar Vulin i Zoran Đorđević, zamenik ministra inostranih poslova Grčke, gradonačelnik Krfa, kao i ambasadori Velike Britanije i Francuske u Beogradu, Denis Kif i Kristin Moro.
"Malo je mesta gde je rođena tako velika nada"
Izvor: B92, 18.Apr.2016
Krf -- Srpski vojnici na Krfu su uz pomoć saveznika pripremili veliki istorijski preokret i povratak u zemlju, rekao je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac..."Malo je mesta i datuma u našoj istoriji u kojima su prošlost i budućnost u živom dijalogu i prožimanju, tako jasnih putokaza, mesta...
