Izvor: Politika, 23.Jun.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tarot karte za očevu knjigu
Napravio sam predloške za tarot karte, takozvani vizantijski tarot, za knjigu „Poslednja ljubav u Carigradu” Milorada Pavića, tako da smo na neki način bili koautori, kaže Ivan Pavić
Ivan Pavić, beogradski slikar, ovih dana se predstavlja izložbom slika, mozaika i radova na papiru, pod nazivom „Kosmos – carstvo nebesa” u Galeriji Suluj. U njegovim delima možete susresti simbole ranohrišćanske i ranobudističke umetnosti, jer traga za njihovom sličnošću i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gradi svoje kompozicije oko karakterističnog motiva – neikonične, simbolične predstave božanstva.
Potrebu da se vizuelno izrazi još u detinjstvu prepoznali su njegovi roditelji – otac Milorad Pavić, poznati pisac, i majka Branka Pavić, istoričarka umetnosti. Odveli su ga u Dečji kulturni centar i – tako je sve počelo. Diplomirao na FLU u Beogradu, usavršavao se u Parizu, do sada je izlagao na 21 samostalnoj i na više od 150 kolektivnih izložbi. U stalnom je dodiru sa istinskom umetnošću i lepotom, zahvaljujući poslu restauratora u Narodnom muzeju u Beogradu. Radio je ilustracije za naslovne i unutrašnje strane knjiga, pre svega njegovog oca Milorada Pavića, koji je inspirisan jednom njegovom slikom napisao „Predeo slikan čajem”. Obuzeti simbolima podjednako, „jer krv nije voda”, dva Pavića su sarađivala na romanu „Poslednja ljubav u Carigradu”, kada je Ivan naslikao špil tarot karata.
O radovima koji su izloženi, Ivan Pavić u razgovoru za „Politiku” kaže:
– Jedno od prvih ostvarenja nastalih u ovom ciklusu jeste mozaik „Carstvo nebesa” koji sam uradio 2005. povodom izložbe „Zapis”, inspirisane mozaicima iz Herakleje, koju je u čast arheologa Gordane Cvetković-Tomašević organizovala umetnička grupa „Ametist” u Galeriji „Beograd”. Tomaševićeva je otkrila i jedini mozaik iz rimskog Singidunuma koji je pronađen na Kosančićevom vencu, na mestu Narodne biblioteke uništene u Drugom svetskom ratu. Ona je protumačila najpoznatiji mozaik iz Herakleje, kao predstavu ranohrišćanskog kosmosa koji se sastoji iz četiri oblasti: Carstva Nebesa, Raja, Zemlje i Vode koja sve okružuje. Svako od umetnika je obradio po jednu od tih oblasti, a ja sam uradio Carstvo Nebesa. I to je bilo polazište za ostale radove iz istoimenog ciklusa. Sve to se nadovezalo na moj prethodni ciklus „Plavi plamen praznine”. Ono što me je najviše zanimalo u svemu ovom jeste simbolična, neikonična predstava božanstva, prisutna u ranohrišćanskoj ali i u budističkoj umetnosti na zapanjujuće sličan način. Na vratima budističkih manastira i danas može da se vidi neikonična predstava Bude sa dva jelena kako ga slušaju.
Na pitanje kako je došlo do toga da u svoj opus uvrstite i mozaik, naš sagovornik je odgovorio:
– Još na studijama sam se bavio mozaikom. Inače, moja supruga Olivera Pavić takođe se bavi mozaikom već 20 godina i sa još nekoliko kolega osnovala je grupu „Ametist”, pre skoro deset godina. Bavljenje mozaikom je za mene bio izazov, naravno za slikara je svaka promena tehnike osveženje, pa sam tako i ja ušao u tu „mozaičku priču” i u njoj sam se udobno osećao. Bio je to odmor od onog što sam ranije radio. Ne spadam u one koji su spremni da se bave samo jednom tehnikom, već sam otvoren za sve. Radim i ulja na platnu, pastele, akrilike...
O tome koje simbole koristi u svojim delima, Ivan Pavić kaže:
– Simboli su vrlo moćan vizuelni fenomen. Najviše sam koristio diskus koji predstavlja logos, reč božju. To su tri diska koja se vrte u suprotnim smerovima, a taj motiv je u srpskom srednjovekovnom slikarstvu prisutan na freskama Dečana, Pećke patrijaršije, Mileševe... To je moćan i netipičan simbol koji može da se vidi na freskama.
Značajno mesto u Pavićevom stvaralaštvu pripada ilustraciji, o čemu umetnik kaže:
– Neki moji radovi su bili na naslovnim stranama knjiga, a napravio sam predloške za tarot karte, takozvani vizantijski tarot, za knjigu „Poslednja ljubav u Carigradu” Milorada Pavića, tako da smo na neki način bili koautori. Bilo je naporno raditi na tome, ali je to za mene bio izazov. Ranije sam uvek bio sklon minimalizmu, a ovde je zbog ikonografije tarota trebalo da bude zastupljeno mnogo elemenata i da svaki ima značenje. Zamisao cele knjige je bila da se napravi tarot, a ono što je na kartama predstavljeno moralo je da se pojavi i u priči, i to sve u skladu sa vizantijskom umetnošću.
B. Lijeskić
objavljeno: 24.06.2010.
