Izvor: Politika, 21.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tarantinovi „žigosani”
Za distribuciju u Srbiji film kupila kuća „Taramaunt” i u bioskopima će ga od 20. avgusta prikazivati pod nazivom „Prokletnici”
Od našeg specijalnog izveštača
Kan – Da kojim slučajem Kventina Tarantina vole i cene u Americi kao u Evropi, od njega definitivno ne bi moglo da se živi. „Nestašni dečko” američkog filma nikako da sazre i odraste, na radost kanskih obožavalaca (Kanski festival ga je svojevremeno „izmislio” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i lansirao u filmsku orbitu) koji mu se vazda klanjaju do zemlje, očekujući od svakog njegovog filma dobru zabavu i dobar „štos”. Kanski festival ga je svojevremeno „izmislio” i lansirao u filmsku orbitu.
Kad smo već kod Tarantinovih „štosova”, prvi je već izveden rano jutros, kada je armija dnevnih izveštača i kritičara bila zaustavljena pred ulazima u Teatar Limijer, u koji je hrlila na novinarsku projekciju njegovog filma „Neslavna kopilad”, i bila saterana u pomoćni bioskop. Srećom da takav postoji od 60. festivalskog izdanja. Jer, novinarska mesta u dvorani zauzeli su filmski prodavci i kupci i poslenici svetskih distributerskih mreža. Razlog? Producenti – braća Vajnštajn i sam Tarantino, nisu dozvolili nikom da vidi film pre njegove svetske premijere u takmičarskom programu 62. Kanskog festivala. Prikazana je integralna verzija od dva sata i četrdeset minuta kao svojevrsna test proba za kupce i distributere. Još jedna Tarantinova ekstravagancija.
Drugi „štos” je sam film – tipično Tarantinovo delo sa puno krvi, nasilja, akcije i crne komedije, špageti-vestern na temu Drugog svetskog rata, sa naslovom pozajmljenim od istoimenog italijanskog filma Enca Kateraljija iz 1978. godine. Film se, naravno, može okarakterisati i ovako: Tarantinova verzija Oldričovih „12 žigosanih” u špageti-vestern stilu, radnje smeštene u okupiranoj Francuskoj (glumi se na francuskom, engleskom i nemačkom jeziku). I sve bi bilo u redu da se Tarantinova pop-kultura neviđenom snagom ne sudara sa temom holokausta. Glavni junaci filma su članovi voda američkih Jevreja, predvođeni zapovednikom Aldom Reneom, u zanimljivom tumačenju Breda Pita, koji od svojih vojnika traži da ubiju što više nacista i da se svaki od njih iz osvetničkog pohoda vrati sa, minimum, 100 nacističkih skalpova (eksplicitne scene skalpiranja nemačkih vojnika). Posle ženskih krvavih osvetnica u filmovima „Kil Bil 1” i „Kil Bil 2”, Tarantino sada nudi „Kil Adolf” i osvetnike Aušvica, u stilu ratnih šund filmova iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka u kojima su, beleži tako filmska istorija, nemački vojnici predstavljani uglavnom u stilu „samo mrtav Nemac je dobar Nemac”. Ali, u takvim filmovima neprijatelji su ginuli tokom borbi ili tajnih akcija, dok kod Tarantina vod znan kao „osvetnička kopilad”, ubija pucajući nemačkim vojnicima u testise, davljenjem, batinanjem bejzbol palicom, skalpiranjem, urezivanjem „svastike” na čelo i slično. Sve je naizgled u granicama takozvane političke korektnosti – „dobri Jevreji ubijaju zle naciste”, ali da li je baš tako? Ne sudara li se Tarantinova pop-kultura sa holokaustom, sa nepredvidivim posledicama? Ovo će se tek videti i jasnije znati posle zvanične premijere i prvih zvaničnih reakcija. Kritičari ovaj film ne uzimaju toliko ozbiljno, grčki kolega ga je već nazvao „Miki Maus filmom”.
„Neslavna kopilad” ima pet poglavlja i epilog, a svako poglavlje ima drugačiji izgled, format, ton, osećaj. Film počinje 1941. godine ubistvom jedne jevrejske porodice po nalogu es-es oficira Hansa Landa (upečatljivi negativac, nemački glumac Kristof Valc), bekstvom jedine preživele Šošane (Melani Loron) koja pod drugim imenom postaje vlasnica jednog pariskog bioskopa, u kojem upoznaje nemačkog ratnog heroja Zolera (Danijel Brul) i uključuje se u organizovani pokret otpora pod vođstvom dvostruke agentkinje (Dajan Kruger) koja sarađuje i sa Aldom Reneom (Bred Pit)... U međuvremenu, gledalac vidi i iznerviranog Hitlera (Martin Vutke), opasnog Gebelsa (Silvester Grot) i drugu nacističku svitu, kojoj će „neslavna kopilad” pomutiti mnoge planove.
Pred svetsku premijeru ovog filma u Kanu, Kventin Tarantino („Zlatna palma” za „Petparačke priče”) odgovarajući na pitanje koji je njemu najdraži aspekt ovog filma, odgovorio je u svom stilu: „Volim tu moć filma koji se bori protiv nacista. I to ne samo metaforom, već bukvalnom realnošću. U poslednjih 20 godina videli smo toliko mnogo filmova koji pokazuju rat iz antiratne, tragične perspektive. Ne želim da kažem da je moja perspektiva proratna, zato što nije, već sam želeo da uradim ratni film koji bi bio uzbudljiv i ubedljiv i nikako iz uobičajene vizure žrtava”.
Film je za distribuciju u Srbiji kupila kuća „Taramaunt” i prikazivaće ga od 20. avgusta pod nazivom „Prokletnici”.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 21/05/2009]
