Izvor: Blic, 29.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tanka linija deli san od stvarnosti
Pobednik upravo završenog 15. po redu Festivala evropskog filma na Paliću „Valcer s Baširom" („Vals im Bashir") smeo je i potresan film o ličnom iskustvu reditelja Arija Folmana, koji je kao 19-godišnji izraelski vojnik učestvovao u invaziji na Liban početkom 1982.
Film je izgrađen oko niza animiranih rekonstrukcija stvarnih razgovora koje je Folman vodio sa svojim nekadašnjim saborcima, pokušavajući da se seti koja je bila njegova uloga u zločinima počinjenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nad Palestincima u Libanu. Konkretno, u masakru nad desetinama hiljada palestinskih civila u njihovim kampovima Sabri i Šatili u zapadnom Bejrutu. Iako nije direktno učestvovala u genocidu, izraleska vojska je dopustila libanskim falangistima da uđu u izbegličke kampove, mirno posmatrajući sa strane kako ubijaju žene, decu i starce, sveteći se zbog ubistva njihovog lidera Bašira Gemajela.
Na samom kraju filma, prikazan je autentični dokumentarni snimak ubijenih Palestinaca na ulicama kampova. „Nisam želeo da publika izađe iz bioskopa posle odgledanog filma i pomisli kako je reč o kul crtanom filmu", izjavio je Folman nakon svetske premijere filma u Kanu, maja ove godine. „Te stvari su se zaista dogodile. Hiljade ljudi su pobijene, dece, staraca, žena... Za mene je tih 50 sekundi realnih slika bilo od suštinskog značaja kako bih ceo film doveo u vezu sa stvarnošću." Iako nije reč o političkom već krajnje ličnom filmu, Folman je krivicu svalio direktno na hrišćanske libanske borce, istovremeno pokušavajući da istraži do kog nivoa su izraleske vlasti bile saučesnici.
Scena iz filma „Valcer s Baširom"
I glavni animatori filma Tal Gadon i Gali Edelbaum, koji su na Paliću primili „Zlatni toranj" za najbolji film, u razgovoru za „Blic" kažu da nije reč o političkoj propagandi premda su rediteljevi politički stavovi jasno iskazani. „Iako smo dobili izuzetno pohvalne kritike u domaćim medijima (neki su čak napisali da je reč o najboljem izraelskom filmu svih vremena), 'Valcer s Baširom’ je kod naših sunarodnika izazvao oprečne i veoma emotivne reakcije. Masakri u Sabri i Šatili i dalje su delikatna tema u našem društvu", kaže Gali Edelbaum. Potraga glavnog junaka za izgubljenim sećanjem i pokušaj rekonstrukcije stvarnih događaja uz pomoć razgovora s devetoricom bivših saboraca (od kojih su dvojici glasove pozajmili glumci, jer su želeli da ostanu anonimni) prepuni su halucinacija i upravo je animacija bila jedini ispravan način da se predstavi ta tanka linija između sna i stvarnosti.
Animacija na filmu je kombinacija fleš animacije, tradicionalne tehnike crtanja rukom i kompjuterizovanog modelovanja 3-D tehnikom koja ponekad, možda i namerno, deluje nepovezano. Izrazi likova su pojednostavljeni, dok su konture i senke veoma istaknute i podsećaju na drvoreze nemačkih ekspresionista. Kolorit je suptilno iskorišćen da podvuče vremenske prelaze između flešbeka i sadašnjosti.
„Pošto je reč o tek drugom animiranom filmu pravljenom u Izraelu - premda taj prvi iz pedesetih godina skoro niko nije ni video - mi smo bukvalno tumarali u mraku bez ikakve logističke podrške i sami smo osmišljavali tehniku iz dana u dan. Deset animatora je dve godine radilo na filmu i veoma smo zadovoljni postignutim", kaže Tal Gadon.
„Valcer s Baširom" jedan je od osam izraelskih filmova prikazanih na ovogodišnjem Palićkom festivalu. Mnogi od njih bave se običnim životima malih ljudi i njihovim svakodnevnim problemima. „Sve je manje filmova u Izraelu koje karakteriše ratna tematika. I pored toga što se nalaze blizu zone konflikta, ljudi imaju potrebu za normalnim životom, toliko da ponekad i na silu potenciraju neku vrstu normalnosti i svakodnevnu rutinu. Potreba za ljubavlju, porodicom i decom možda je i jača nego u nekim mirnodopskim zemljama i to se odražava i na kinematografiju. Ljudi snimaju lične filmove i bave se običnim temama jer ne mogu svakog bogovetnog dana da razmišljaju o konfliktima - toga već imaju dovoljno na vestima. I kada nastane ozbiljnija kriza, ljudi nađu načina da žive svoj život što je moguće normalnije i da stvore spostvenu oazu mira", kaže Edelbaumova.
.jpg)
