Izvor: Politika, 26.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tamna strana stvarnosti
Filmovi: „Zamena”, „Božićna priča”, „Rvač”, „Sumnja”, „Između zidova”, „Slučaj Bader-Majnhof”
Što je stariji, filmovi legendarnog „holivudskog dinosaurusa” Klinta Istvuda, sve su mračniji. Takvi su, recimo, bili „Mistična reka” i „Devojka od milion dolara”, koje je ovaj slavni glumac, reditelj i producent, snimio tokom poslednje decenije, ali ih je „Zamena” (viđen sinoć na Festu) u tome nadmašila.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Ovaj film, snimljen inače prema istinitom slučaju koji je punio stupce američke štampe, Istvudova je hronika Los Anđelesa s kraja dvadesetih godina prošlog veka.
Držeći se glavne linije priče, „Zamena” se preko otmice deteta iz krila majke i monstruoznog serijskog zločina, dotiče i policijske korupcije i psihijatrijskih ustanova u koje su svojevremeno zatvarane „neposlušne” majke. Mračnija priča gotovo da se i ne može ispričati. Istvud predočava kako u ljudima žive neshvatljiva čudovišta, kako životom vlada slučaj – jedan pobegli tramvaj menja sudbine, a patrijarhat gotovo da predstavlja istorijsku katastrofu čovečanstva. Iako se filmu mogu prigovoriti rediteljska krutost i sporost u ritmu, ono što ga krasi jeste pripovedačka uravnoteženost, tematska zaokruženost, ali i Anđelina Džoli u ulozi majke koja prolazi pravu golgotu.
Takođe sinoć viđeni film – „Božićna priča” francuskog reditelja Arnoa Deplešena, spada u korpus pretencioznih, preambicioznih i u svakom pogledu predimenzioniranih drama (traje 150 minuta), u kojoj se, samo u prvih dvanaest minuta filma, jednoj porodici dogodi sve loše što se može zamisliti. Umire jedno dete, baka je dobila leukemiju, unuk završio na psihijatriji, sestra se odrekla brata zbog bankrotstva,otkrivaju se retke krvne grupe, zaboravljene ljubavi i kompromitujuća pisma" I, tako redom – tu je sve čega se autor mogao setiti, u hronici o jednoj građanskoj porodici koja ima veliko finale za vreme božićne večere. Ovaj film bi odmah pao u zaborav da u njemu ne igra francuska glumačka elita, od Katrin Danev, Emanuele Bear, Matju Almarika do Kjare Mastrojani. A zna se, kada se u kadru pojavi Katrin Danev, sve drugo pada u zaborav. Diva je diva...
Sutra uveče na Festovom meniju je venecijanski pobednik, film „Rvač” Darena Aranofskog, uzbudljiva, realistička, iako ne i mnogo originalna socijalna drama klasične režije u kojoj Miki Rurki briljira u ulozi Rendija „Razbijača” Robinsona, posrnule zvezde američkog rvanja.
Sledi potom (u 22 sata) i film „Sumnja” Džona Patrika Šenlija, nastao prema istoimenom dramskom tekstu ovog pisca, scenariste i reditelja, za koji je osvojio i Pulicerovu nagradu i nagradu Toni za najbolju dramu. Radnja filma smeštena je u 1964. godinu u jednu njujoršku katoličku školu (Bronks) kojom, iskreno verujući u moć straha i discipline, suvereno vlada časna sestra Buvije (izvrsna Meril Strip), spremna na iscrpljujući psihološki rat protiv oca Flina (Filip Simor Hofman) – harizmatičnog profesora koji, u prisnom odnosu sa đacima, propoveda i na „zabranjene” teme– optužujući ga za zlostavljanje prvog crnog učenika u školi. „Sumnja” je film koji na kraju ne daje odgovore. Iako prezatvoren, ima fini narativni mehanizam, snažno utemeljene i izvrsno izvedene likove, no Šenlijeva režija prijemčivija je pozorištu nego filmu.
Festovu publiku sutra veče (u 19 sati) čega prošlogodišnji kanski pobednik, film „Između zidova” Lorana Kantea, nastao prema istoimenoj knjizi Fransoa Begodoa. Reč je o izvrsnom, angažovanom filmu, socijalno-dokumentarističkoj drami koja se, kroz priču smeštenu u mikrokosmos jednog školskog razreda iz pariskog imigrantskog predgrađa, bavi međurasnim tenzijama, analizom porodičnog i socijalno-društvenog stanja francuske nacije. U filmu igraju naturščici, deca različitog porekla i korena (afričkog azijskog, evropskog), ali i sam pisac Begodo u ulozi profesora-humaniste, što u privatnom životu i jeste bio u jednom periodu.
Ni stopedesetominutni nemački film „Slučaj Bader-Majnhof” Ulija Edela nije za propuštanje. Reč je o filmu igrano-dokumentarističke strukture, uzbudljivoj i fascinantnoj priči o terorističkoj organizaciji koja je, sedamdesetih godina prošlog veka, potresala temelje krhke nemačke demokratije i potpirivala strah od unutrašnjih neprijatelja. Film je zahtevan i uznemiravajući, podrazumeva i izvesno predznanje o Andreasu Baderu, Ulrike Majnhof i Gudrun Enslin, predvodnicima grupe koja je svojevremeno vodila nasilan rat protiv onoga što je za njih predstavljalo novo lice fašizma – američkog imperijalizma i nemačkog establišmenta među čijim je pripadnicima bilo i mnogo onih sa nacističkom prošlošću. Preteče terorizma kakvim ga i danas poznajemo...
Dubravka Lakić
[objavljeno: 27/02/2009]
