Izvor: B92, 09.Dec.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Takva: čovekov strah od Boga
Režija: Ozer Kiziltan
OCENA: 5
Turske sineaste je oduvek krasila sposobnost da kroz filmsku traku verno dočaraju ljudsku osećajnost, a turska kinematografija je već duže od decenije karakteristična po svojevrsnoj toplini, humanističkom kursu koji zauzima u svojoj zaokupljenosti aktuelnim društvenim problemima.
Obratite naročitu pažnju na „Tri majmuna" („Uc Maymun"), to je film za koji je Ceylan dobio ovogodišnju kansku nagradu za najbolju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << režiju, i kojem tek predviđam veliki bum.
„Takva" je taj bum već doživela i sad joj preostaje polagani odlazak u antologiju.
Ozer Kiziltan je doživeo ono o čemu svaki mladi režiser može da sanja – da mu debitantski film bude proglašen za najbolji u sopstvenoj zemlji, a potom i na mnogim svetskim festivalima, od kojih je, glavna nagrada na Sarajevskom filmskom festivalu, eto, u slučaju „Takve", zanimljiva i za sve nas sa ovih prostora. „Takva" je bila i turski kandidat za „Oskara" 2008, u kategoriji najbolji strani film.
Radi se o zaista netipičnoj kritici klerikizma, a da film nije nužno antiklerikalan, iako se i sam režiser deklariše kao ateista. U fokusu nije sama religija, već čovekov lični odnos sa Bogom – prostodušna i čista vera pojedinca koja svoju najveću kušnju doživljava kad je pokušamo dogmatski ukalupiti.
Iako film prati dešavanja unutar jednog konzervativnog derviškog reda u Istanbulu, i pun je datalja vezanih za islamsku tradiciju i kulturu, Kiziltanov režiserski pristup ipak stvara jedan lako razumljiv jezik, čineći sjajnu priču scenariste Ondera Cakara univerzalnom i funkcionalnom u bilo kojem delu sveta gde religija predstavlja značajnu stavku u životima ljudi.
Malo je reći da Erkan Can briljira u glavnoj ulozi, daje filmu neku specifičnu draž. On glumi bogobojažljivog i skromnog vernika kome je čitav život podređen služenju Bogu i ispunjavanju verskih obreda.
Redovno se klanja i odlazi u džamiju, svoj činovnički posao obavlja revnosno i uvek je na usluzi zajednici, a duboka i iskrena molitva ispunjava veći deo i njegovog svetovnog vremena.
Poštenje i postojanost Muharemove vere (tako je junakovo ime) preporuka su da mu starešine derviškog reda kod kojeg on dolazi na bogosluženje, ponude vođenje njihovih finansijskih poslova.
E, tu nastaje problem. Ispostavlja se da su Muharemovi duhovni poslodavci u isto vreme i ljudi koji u svom posedu drže značajna materijalna dobra. A Muharemov inkasantski posao sve se više kosi sa njegovom prostodušnom verom, dovodeći glavnog junaka u veoma ozbiljan sukob sa sopstvenom savešću.
Rigidno versko i populistički praktično, sjajno obrađeno kroz Kiziltanovu režisersku vizuru blatnjavih, u zimu zavejanih istanbulskih ulica, koje kao da su filmski oživele sa stranica Pamukovih knjiga.
Što se tiče hrišćanskog sveta, „Takva" svoj pandan ima u ruskom „Ostrvu".
Pored već pomenutog glavnog glumca Erkana Cana, trebalo bi još spomenuti i Meraya Ulgena, koji glumi vrhovnog šeika derviškog reda. Taj lik u sebi sublimira svu onu žar koja je karakteristična za sve istaknute islamske verske vođe (i ne samo islamske, naravno), tu neku ideološku posvećenost koju će neki nazvati verskim nadahnućem a drugi fundamentalizmom.
