Izvor: Blic, 14.Maj.2010, 01:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Taktikom korak po korak do stalne postavke
Izložbom „Drugi krug“ u Muzeju nauke i tehnike, nekada toplani na beogradskom Dorćolu, koju će večeras u 19 sati promovisati ministar kulture Nebojša Bradić, zapravo se za javnost otvara glavni ulaz u muzej iz Skender-begove ulice broj 51.
Njen naziv „Drugi krug" odnosi se na drugi korak na putu ka realizaciji buduće stalne postavke. Prvi korak načinjen je prošle godine izložbom „Naučnotehnička kulturna baština Srbije".
- Novu izložbu koncipirali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su svi kustosi zajedno (ima ih 15), u galeriji koja obuhvata 2.500 metara kvadratnih, a predstavlja četiri stotine predmeta iz 25 zbirki u četiri celine označene kao „točak-mašina-motor", „komunikacija", „čovek i tehnika" i „mera i broj". Dizajner enterijera i autor postavke je inž. Marko Jovanović. Postavka je obogaćena dokumentima, fotografijama, audio i video materijalom iz muzejskog fonda, a trajaće do maja sledeće godine - kaže direktorka Sonja Zimonić.
Duh prošlih vremena posetioci će moći da osete, između ostalog, u rekonstruisanom ambijentu stare štamparije i gradskog stanovanja u Srbiji pre elektrifikacije (u depou), ali i uz antikvitete (gore, u galeriji) kao što su pisaće mašine, vage, pegle, projektori, grejalice, lampe, dečja kolica, čuvene „singerice"... raritet, kakav je muzički instrument orkestrion...
- U muzeju su, inače, pohranjene veoma vredne donacije naših i ruskih arhitekata, među kojima su originalne makete Milana Zlokovića za vilu „Šterić" na Dedinju i vilu „Mozen" u Zemunu, projekat zgrade gde je danas Pozorište na Terazijama, Grigorija Samojlova, crkve Aleksandra Nevskog, Vasilija Androsova.
U muzej je do sada investirano samo 820.000 dinara. Adaptiran je glavni ulaz, nabavljeni su rasveta, audio-video oprema i kompletan mobilijar galerije. Da bi zgrada toplane zaista zaživela kao muzejsko zdanje potrebno je 14 miliona evra, a budući da toliko novca država nema, ide se korak po korak, osposobljava se deo po deo prostora kojeg će jednog dana za izložbe biti čak 4.000 metara kvadratnih. Autor projekta rekonstrukcije i dogradnje Muzeja nauke i tehnike je čuveni arhitekta Boris Podreka, beogradski đak koji živi u Beču.
