Izvor: Blic, 04.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tako su govorili srpski pisci
Tako su govorili srpski pisci
Naročito interesovanje čitalaca, čak i onih kojima je knjiga tek sporadični pratilac, za knjigu 'Ogledalo bez pozlate' ('Raška škola', Centar za kulturu Dradac) Zorana Radisavljevića ne iznenađuje kada se ima u vidu da je unutar korica dobar deo postave savremenog srpskog spisateljstva govorio o sebi, svojoj poetici, životu, (idejnom) opredeljenju i štošta još. Sve zajedno pruža zanimljiv presek kroz mane, vrline, karakteristike onoga >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što zovemo savremena srpska književnost.
Reč je o preko četrdeset naših savremenih pisaca, među kojima su Milorad Pavić, Matija Bećković, Dobrilo Nenadić, Milisav Savić, Pero Zubac, Jovica Aćin, Simon Simonović, Radmila Lazić, Svetislav Basara, Dragan Velikić, Ljubica Arsić, Goran Petrović, Aleksandar Gatalica.
Tako se da pročitati, recimo, šta Pavić svrstava među najveće zločine: 'Krađa vremena, naročito poslednjih deceniju i više, najteži je gubitak za sve nas. (...) Ima mladih koji ne poznaju svet. Moraćemo da se priviknemo na novu akustiku.' Opaska Dragana Velikića: 'Sve dok druge smatramo odgovornim za vlastitu sudbinu, nismo u stanju da nešto u sebi i oko sebe promenimo. To je, ako hoćete, i pitanje samopoštovanja, pitanje slobode'. Svetislav Basara Napominje:'Mi živimo u svetu u kome više nema vizija, u kojem čak više nema ni utopijskih projekata koji su se održali sve do polovine ovog veka. Svet je ogrizao u krizi smisla. Ono što zaklanja uvid u katastrofičnu socijalnu entropiju jeste brzo smenjivanje modela ‘napredne’ tehnologije.'
Viđenje Gorana Petrovića 'Zapali smo u razvalinu između otrežnjujuće stvarnosti i sopstvene zanosne priče, uhvaćeni smo u zamku mogućnosti i htenja, prihvativši egzotičnu ulogu van koje često ne vidimo sami sebe, niti se drugi trude da nas razaznaju.'
Reči Pere Zupca: 'Ljubav nikad ne prođe, ma bila mala kao zeba, kao zrno biberovo, ostaje da traje u vremenu kao klupko zgusnute energije, koja će se u neku drugu dušu, ko zna kada, preseliti, kao udisaj vazduha, kao iznenadna sreća, kao molitva tkana od radosti. Jeste to moćno osećanje i na njemu počiva svet.' I tako dalje, i tako redom.
T. Nj.
.jpg)
