Izvor: Blic, 17.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajni život predmeta
Da li je moguće prepustiti se ćudi estetskog predmeta, što bi umetničko delo trebalo da bude (po Hegelu), apstrahujući njegovo subjektivno delovanje koje zavisi od nas - odgovor potražite na izložbi „Tajni život predmeta” koja nam predstavlja tri stipendistkinje francuske vlade.
Ana Petrović, Vesna Lukić i Marija Pavlović zauzimaju različite strategije prema predmetu. Sa nagradom „Sreten Stojanović” i „Ilija Kolarević” Ana (magistrirala >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kod Mrđana Bajića, stažirala kod Ričarda Dikona) bavi se svakodnevnim predmetima kao estetskim kategorijama, čiji naslovi upućuju na polaznu ideju, mada bi se mogli zvati i drugačije nego „Kofer”, „Kredenac”, „Tepih”. Za razliku od nje, Marija (magistrirala kod Mrđana Bajića i Veljka Lalića, stažirala kod An Rošet), laureat Gran prija na 9. Bijenalu „U svetlosti Milene”, i takođe nagrade „Svetozar Stojanović”, strogo se drži predmeta, ali mu daje apstraktan/subjektivni naziv, kao što je „Koliko sam teška” (predstavlja teg), „Četvrtak” (pleteni konopac), ili „Izgled tišine” (zvona od sunđera i konopca). U njenom predmetu ponuđeno nam je njeno duhovno stanje, dok u Aninom, lične sugestije nema - svako je sam pronalazi. Treći primer odnosa predmet/subjekt pruža Vesna (magistrirala kod Slobodana Roksandića, stažirala kod Mišel Žeminjani) koja slika uljem na platnu. Njen portret oca i autoportret obiluju širokim kolorističkim pasažima tretiranim kao slike za sebe.
Fenomenološki inventar koji naslovom povezuje autorka izložbe zdravo su humsko tlo. Dalja artikulacija veze između predmeta i subjekta zavisi samo od spremnosti umetnica na razradu ideje. Jer, artikulacija za čas pređe u metodologiju koja zavisi od trenutka. Njihovi radovi ulivaju nadu da će kao i do sada odolevati banalnim i monotonim rešenjima, koja, doduše, mogu biti estetska, ali ne i jedinstvena.
