Izvor: Politika, 27.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajne ružinog pupoljka
Film "Građanin Kejn" Orsona Velsa peti put proglašen najboljim američkim filmom u istoriji kinematografije
U najnovijem izboru Američkog filmskog instituta, film "Građanin Kejn" Orsona Velsa iz 1941. godine proglašen je najboljim američkim filmom u istoriji tamošnje kinematografije. Peti put uzastopno, ovo delo se našlo na prvom mestu liste 100 najboljih američkih filmova svih vremena.
Prema scenariju koji je Vels napisao zajedno sa Hermanom Maukijevičem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i za koji su osvojili "Oskara", film je realizovan u produkciji kompanije "RKO pikčers". Velsovo delo je priča o Čarlsu Fosteru Kejnu, novinskom magnatu čija se borba za moć odražava na sve u njegovoj okolini. Priča prati nastojanja novinara da otkrije na šta je Kejn mislio kada je na samrti rekao "rosebud" – "ružin pupoljak". Istražujući ovu misteriju, novinar saznaje detalje o životu ekstremno bogatog, ali i nesrećnog moćnika.
"Građanin Kejn", čiji je radni naslov bio "Amerikanac", sniman je u periodu od 29. juna do 23. oktobra 1940. godine, a premijerno je prikazan 1. maja 1941. Odmah po premijeri, film je okarakterisan kao radikalno-eksperimentalan. "Građanin Kejn" nije ostvario značajnu zaradu na blagajnama, a budžet filma je iznosio 839.727 dolara, navodi Dejvid Kuk u "Istoriji filma I".
Iako filmska kritika polovine prošlog veka, možda, nije najbolje sagledala Velsovo delo, godinama kasnije ispostavilo se da je to vrlo značajan film za svetsku kinematografiju a danas, po najnovijem izboru američkih filmskih radnika – najbolji američki film svih vremena.
U čemu se i danas kriju tajne dela "Građanin Kejn"?
"Jedina priprema za snimanje filma 'Građanin Kejn' bila je ta što sam skoro 40 puta odgledao film 'Poštanska kočija' Džona Forda", izjavio je svojevremeno Orson Vels. Fordov uticaj u "Građaninu Kejnu" je primetan, ali je Vels u film ugradio i evropske uticaje: nemački ekspresionizam, kameršpil-film i francuski poetski realizam.
U temeljnoj studiji "Nastanak 'Građanina Kejna'", Robert Karinger piše: "Vels je želeo da film izgradi u flešbekovima, ali i da priča, iz kadra u kadar, teče poetično kao u maniru analognom procesu ljudskog sećanja. Primenjivao je glatke rezove radi efekta šoka, a većinu narativnih prelaza ostvario je pretapanjem. On je zamislio da film izgradi kao seriju dugih kadrova-sekvenci, pa je direktor fotografije Greg Toland usavršio dubinsku kompoziciju pomoću koje se u kadru sve vidi jasno, bez obzira u kom je planu. U filmu je primenjena tada nova filmska traka – Istman super HH, traka veoma visoke osetljivosti na svetlost."
U svom igranom debiju (pre "Građanina Kejna" snimio je dva kratka filma), Vels je uveo mnoge novine za to vreme: ekspresivno osvetljenje, izražajno korišćenje montaže (poput Sergeja Ejzenštajna), donje rakurse i najznačajnije – inovativnu primenu zvuka, u čemu mu je dobro poslužilo iskustvo sa radija (1938. godine je realizovao radio emisiju "Rat svetova" kojom je izazvao opštu paniku u Americi).
U "Nastanku 'Građanina Kejna'" Karinger dodaje: "Vels je uveo tehniku zvanu 'munjevita montaža' u kojoj se kadrovi vezuju ne logikom priče, već kontinuitetom tona. Vels je vešto baratao overleping montažom zvuka u kojoj svi junaci govore uglas, što je kasnije preuzeo i vešto koristio Altman". S druge strane, istoričar filma Dejvid Kuk u "Istoriji filma I" navodi da je "forma filma 'Građanin Kejn' izvanredna i da podseća na priče Horhea Luisa Borhesa koje počinju smrću glavnog junaka".
Film "Građanin Kejn" se završava (ne)rešenom misterijom glavnog junaka – čuvenim natpisom na sankama "ružin pupoljak". O ovom natpisu nastalo je mnogo priča, ali i filmskih legendi. Upitan da razjasni o čemu je reč, Vels je odgovorio: "To je savršeni simbol Kejnove nesposobnosti da uspostavi ljudski odnos sa drugima ili da voli, kao i uzaludni pokušaji da predmetima ispuni prazninu. Znamo šta je radio i kako je živeo i umro, ali ne možemo znati šta je značio. Kejn je bio krajnje beznačajan ili možda kao stvarnost, dvosmislen i nepouzdan. Potraga za značenjem je ono što film 'Građanin Kejn' čini tako važnim, a ne njegov konačni zaključak", našalio se Vels.
--------------------------------------------------------------------------
Aluzije i cenzure
Film "Građanin Kejn" kritika je shvatila kao aluziju i napad na tadašnjeg novinskog magnata Vilijama Randolfa Hersta. Po čuvenoj holivudskoj legendi pričalo se da je ključni deo filma, "ružin pupoljak", bila pošalica sa tim kako je Herst nazivao polni organ svoje ljubavnice Marion Dejvis. Kada je Herst saznao za film, ponudio je kompaniji "RKO pikčers" 800.000 dolara da spali negativ filma i sve kopije. Iako je uvreženo mišljenje da je Herst pobesneo zbog aluzija na sebe, po drugoj teoriji, on je više bio besan zbog aluzija na njegovu ljubavnicu Marion, glumicu u trećerazrednim komedijama koju je "gurao" u filmove velikih budžeta. Pošto je "RKO pikčers" odbio ponudu, Herst je svim svojim novinama i radio stanicama zabranio bilo kakvo pominjanje filma, što je rezultiralo finansijskim debaklom filma.
--------------------------------------------------------------------------
"Kum" na drugom mestu
Film "Kum" Frensisa Forda Kopole iz 1972. godine zauzeo je drugo mesto na najnovijoj listi 100 najboljih američkih filmova. Na trećem mestu se našla "Kazablanka", a među prvih deset su: "Razjareni bik", "Pevajmo na kiši", "Prohujalo sa vihorom", "Lorens od Arabije", "Šindlerova lista", "Vrtoglavica" i "Čarobnjak iz Oza". Izbor je organizovao Američki filmski institut, a glasalo je oko 1500 filmskih autora, istoričara i kritičara.
Ivan Aranđelović
[objavljeno: 27.06.2007.]
