Izvor: Politika, 27.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajne gospodina Kreka
Čitalac će sigurno imati iste sumnje i čuđenje koje prema takvom čoveku gaji autor, kaže o liku svog romana pisac Huan Oktavio Prens
INTERVJU
Huan Oktavio Prens
Novi roman argentinskog pisca Huana Oktavija Prensa "Gospodin Krek", koji je u prevodu Gordane Ćirjanić objavila beogradska "Prosveta", biće predstavljen danas u 11 časova u knjižari "Geca Kon". To je bio povod da Huan Oktavio Prens ponovo dođe u Beograd u kojem je, kao mlad profesor španskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jezika na Filološkom fakultetu, proveo nekoliko godina.
Huan Oktavio Prens rođen je 1932. godine u Argentini koju, kao politički emigrant, napušta 1975. Posle boravka u Beogradu, Prens se 1978. trajno nastanjuje u Trstu. Radni vek je proveo kao univerzitetski profesor španskog jezika i književnosti, a od 70-ih godina prošlog veka objavljuje poeziju. "Povest o obezglavljenom čoveku", kratki roman objavljen na turski, francuski, italijanski i srpski, donosi Prensu ugled prozaiste. Sledi esejistička kozerija "Sveti dim", koju je kod nas u prevodu Gordane Ćirjanić objavio čačanski "Gradac".
Srpsko izdanje Prensovog najnovijeg romana "Gospodin Krek" prvi je objavljeni prevod ove potresne priče o jednoj ljudskoj sudbini u diktaturi.
Ne precizirate datume i događaje, ali jasno je da govorite o poslednjem diktatorskom režimu u Argentini?
Radnja romana se odvija 1977. godine, što znači usred vojne diktature. Međutim, zaplet romana nadilazi te podatke, jer ono što se Kreku dešava moglo bi da mu se desi i u demokratiji. To što se radnja odvija tokom diktature, doprinosi da budu očiglednije teškoće sa kojima se u svakom društvu suočava čovek koji je odlučio da ne vrši nasilje nad samim sobom i koji očajnički traži vlastiti prostor kako bi se izmakao od neprirodnih okolnosti u kojima mu je zapalo da živi. Naravno da ovo govori čitalac Prens, pošto je pročitao roman. Pisac Prens, sa svoje strane, samo je hteo da ispriča jednu životnu priču koja je čak i za njega, u izvesnim tačkama, ostala tajanstvena i konfuzna. U osnovi romana je jedna stvarna ličnost, a čitalac će sigurno imati one iste sumnje i isto čuđenje koje prema takvom čoveku gaji autor.
Vaš junak, gospodin Krek, vodi uredan život agenta osiguranja i porodičnog čoveka, dok se jednog dana ne zatekne u zatvorskoj ćeliji. Ali, za razliku od Kafkinog Jozefa K., on i jeste u stvarnom sukobu sa policijom...
Ko manje, ko više, svaki građanin je na neki način u sukobu sa vlastima. Ne znamo da li je Krek odgovoran za ono što mu se dešava, ili je žrtva zabune. Jedna trivijalna okolnost, privatna i slučajna, a to je iznajmljivanje stana, biće polazište za događaje koji obelodanjuju duboke protivrečnosti između pojedinca i društva u kojem on živi. Krek odbacuje pravila igre koja mu nameće jedno nepravedno društvo, odbija da se opredeli za jednu od dve opcije, jer su mu obe strane. Odabira put za koji će se na kraju ispostaviti da je nemoguć, a to je isto što i reći: niko ne može da se izuzme iz društvenih pravila.
Kada je oslobođen, "neokaljane časti", okolina Kreka ipak gleda podozrivo. Verujete li da su svedoci nepravde i zločina, takođe, krivci?
Mislim da Krekove peripetije pomažu da se razume klima podozrivosti i nesigurnosti, svojstvena svakoj diktaturi, ali takođe prisutna u ma kojem društvu kada se nekom pojedincu, o kome se malo zna, a i to malo je nerazumljivo, dogodi nešto što prekoračuje okvire svakodnevnog života. Kao što sam već rekao, namera mi je bila da ispričam jednu životnu priču, a za to je takođe neophodno dočarati atmosferu, raspoloženje koje je vladalo u datim okolnostima. Eventualne moralne osude su nešto što dolazi naknadno, što bi, čini mi se, trebalo da obavi čitalac. Sa druge strane, valja imati u vidu da je Kreku sloboda vraćena takođe usred diktature, a činjenica da ljudi pronalaze motive zbog kojih im ovaj čovek ostaje sumnjiv, govore da su isti ljudi prihvatili podozrivost kao mehanizam odbrane.
Klaudio Magris zapisao je, a naš list preneo taj tekst, da je Vaša nova knjiga sa puno trezvenosti prikazala odsustvo koje nas obavija. Da li zato čitalac do kraja neće saznati tajnu zašto je Krek iznajmio famozni stan koji mu je doveo policiju pred vrata?
Veoma me je zanimalo šta će napisati Magris o Kreku. Mislim da je njegov način čitanja bio prosvetljujući, i da je pomogao čak i meni u razumevanju najvažnijih aspekata pripovesti. Što se tiče stana, priznaću vam nešto: da sam znao zašto ga je Krek iznajmio, ne bih ni napisao ovaj roman. Inače, to je roman pun odsustva - dozvolićete ovaj paradoks. Ima mnogo toga u vezi s mojim junakom što ja ne znam, ali i mnogo toga što znam a što je Krek želeo da ostane tajna. Veoma sam obziran prema privatnosti svog junaka. Upravo to je razlog što će Krek odneti sa sobom u grob svoj motiv za iznajmljivanje stana. Sa druge strane, a sada opet govorim kao čitalac, smatram da je za svrhe pripovesti potpuno irelevantno zašto je on iznajmio stan. Čini mi se da je jedino relevantna sama činjenica da takvo jedno iznajmljivanje stana postaje kapisla za razvoj romana, mada je autor na isti način mogao da izabere ma šta drugo što bi pokrenulo lavinu događaja.
Biljana Stojaković
[objavljeno: 27.11.2007.]
