Izvor: Blic, 19.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajne Van Gogovih slika
Tajne Van Gogovih slika
Nije znao ni da crta ni da slika, smatraju mnogi poznavaoci dela Vinsenta Van Goga, a postao je, doduše nakon smrti, jedan od najvećih modernih umetnika čije kvote prevazilaze kvote svih starih majstora. Za razliku od mnogih svojih savremenika, uspeo je da poveže umetnost sa životom u tolikoj meri da se svako njegovo delo tumači kao krik utisnut na platno.
Obeležavanju 150 godina rođenja slavnog Vinsenta van Goga (1853-1890) pristupili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su, prema podacima koje je 'Blic' sakupio, tri ustanove. Kod nas, Biblioteka Matice Srpske u Novom Sadu, Muzej 'Van Gog' u Amsterdamu i Muzej 'Kroler-Miler' u Oterlou.
Na izložbi u Novom Sadu, upravo postavljenoj, koja traje do 15. maja, predstavljene su monografije, katalozi i ilustracije iz zbirki Biblioteke Matice Srpske koje oslikavaju Van Gogov život i stvaralaštvo. Katalog popisuje 69 bibliografskih jedinica raspoređenih u tri celine - dela, literatura o njemu i faksimili pisama i crteža, uz odlomke tekstova Lazara Trifunovića, Sretena Marića, Miodraga Kolarića i Vladimira Popovića, kao i deo iz umetnikove dopiske s bratom Teom.
Muzej 'Van Gog' u Amsterdamu zapravo priređuje čak dve izložbe: 'Vinsentov izbor. Imaginarni Van Gogov muzej', sa delima holandskog umetnika i i majstorima koji su ga inspirisali (traje do 15. juna), a nakon njega postavku 'Van Gog i savremena umetnost', koja će biti otvorena od 27. juna do 22. oktobra.
Istovremeno Muzej 'Kroler-Miler', u Oterlou, stotinak kilometara od Amsterdama, domaćin je izložbe 'Vinsent i Helen', iz kolekcije Helen Kroler-Miler ( žene brodovlasnika i trgovca koji je podigao ovaj muzej i zaveštao ga državi) i drugih privatnih zbirki.
Snaga Van Gogovog mita ne zna za pepeo. Cena njegovih dela na tržištu stalno raste postajući nedostupna čak i bogatim američkim muzejima, što se može uzeti za 'dug' slikaru koji je živeo u teškoj bedi.
Van Gog ne sledi senzibilitet impresionista koje zanima samo čulni doživljaj. Kod njega, je boja uvek čista i 'vrišti'. Njegova žuta je odbijajuća, drečava - njegovo slikarstvo upravo prikazuje ono što nije ugodno. Vezuje se za impresioniste, mada je u stvari pre ekspresionističko, jer putem boje otkriva svoju osetljivost i svoju patnju.
'Njegova veličina je u tome što učvršćuje stav da umetnost mora da koincidira sa životom, po čemu je on kao poslednji impresionista, otac ekspresionistima. Umetnost nije prikaz čistog i direktnog čulnog doživljaja. Umetnost se prepliće sa životom, dakle, slika je produžetak egizistencije, kao da telo umetnika uranja u umetničko delo', navodi Vitorio Sgarbi, u italijanskoj 'Panorami'.
Ako postoji slika koja nije dekorativna mrtva priroda, dopadljiva, za salone, to je slika 'Suncokreta'. Naslikao ih je čak pet. Čuvaju se u njegovom muzeju u Amsterdamu, u Tokiju i Njujorku... Oni su vizuelni šok, baš kao i platna na kojima slika napuštene, odbačene, one bez igde ikoga. Kao 'Zatvorski krug' na kojem osuđenici šetaju unutar zidova koji nemaju granice gde zidovi odaju utisak kazamata iz koga je nemoguće pobeći. Impresionisti slikaju ono što se vidi. Van Gog pak slika ono što ne sme da se vidi, ali postoji. M. Marjanović Gde je naš 'Van Gog'
U Narodnom muzeju, kustosi Ljubica Miljković i Dragana Kovačić potvrđuju da se 'Seljanka u sobi' nalazi kod njih, i dodaju:
- Slika 'Seljanka u sobi' iz 1885, međutim, nije izložena u Narodnom muzeju u Beogradu od 1995. godine, kada je nakon krađe Renoarove 'Kupačice', skinuta stalna postavka. Narodni muzej čuva i jedan Van Gogov crtež - Pisac za stolom', iz 1882. godine, nastao u Hagu, kada se umetnik još nije bavio slikanjem Oba rada su poklon grada Amsterdama Narodnom muzeju u Beogradu, 1931. godine, a nedavno su izlagana u Beču i Moskvi, na našoj postavci 'Od Barbizonske škole do konstruktivizma'. Za reprodukovanje ovih dela u štampi, neophodno je da tražite dozvolu od uprave Muzeja. Ne radi troškova, već da bismo imali napismeno potvrdu da ista nećete umnožavati. Dela i u kokošinjcu
Tragajući da li kod nas ima Van Gogovih dela od Ksenije Svetličić smo saznali i ovo; 'Ne bih bila isključiva da je to jedini original u nas jer Van Gogova dela su nekada bila obezvređivana (naišla sam čak na podatak da su kačena na vrata kokošinjca!), te je sasvim moguće da je neko od naših kolekcionara mogao bud zašto da ih nabavi'.
