Izvor: Politika, 31.Mar.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna uspeha pevačice bez sluha
Komedija „Slavna Florens” u Ateljeu 212 govori sopranu bez trunke sluha i ritma, za čije se koncerte, međutim, tražila karta više
– Operska pevačica Florens Dženkins bila je fenomen. Pevala je katastrofalno, o čemu svedoče snimci na internetu: falširala je, nije imala ritma, pištala je, ponekad je njen glas zvučao kao da davi mačiće i kučiće. Međutim, za koncert ove sopranistkinje bez trunke sluha uvek se tražila karta više, što najbolje govori da je imala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neku harizmu koja se dopadala ljudima koji su dolazili na njene nastupe, sa željom da je vide jer nisu mogli da veruju da toliko katastrofalno peva. Ipak, Florens je imala magiju, veru u to što radi. Priređivala je, kako bi se danas reklo: performanse. Nastupala u zanimljivim kostimima, glumatala. Zahvaljujući novcu koji je nasledila vodila je ženske klubove, udruženja i na kraju stigla i do Karnegi hola – reči su kojima glumica Gorica Popović opisuje svoju novu scensku junakinju: Florens Dženkins.
Komedija „Slavna Florens”, rađena po tekstu britanskog dramskog pisca Pitera Kviltera, u režiji Đurđe Tešić biće premijerno izvedena u četvrtak 3. aprila u 20.30 časova na sceni „Petar Kralj” Ateljea 212 u Beogradu. Scenograf je Zorana Petrov, a kostime je kreirala glumica Gorica Popović kao donaciju svom matičnom pozorištu. U glumačkoj ekipi su i Tamara Dragičević i Ivan Mihailović.
Predstava prati istinitu priču o Florens Foster Dženkins, najgoroj pevačici na svetu, koja je četrdesetih godina prošlog veka u Njujorku bila omiljena muzička atrakcija. Komad prati njen život u trenutku kada njena karijera dostiže vrhunac: nastupom u Karnegi holu! Jedini problem Florens Dženkins jeste što nije imala blage veze sa pevanjem. Zato je svaku salvu smeha iz publike nehajno odbacivala kao profesionalnu ljubomoru.
Priča se dešava 1944. godine u Americi. Naslov komada „Slavno” autorski tim Ateljea 212 je pretočio u „Slavna Florens”, jer im se, kako tvrdi Gorica Popović, učinio tačnijim. Ovaj brodvejski šou i veliki pozorišni hit prvi put je izveden u Londonu, na Vest Endu 2005. godine, kada je bio nominovan za prestižnu „Lorens Olivije” nagradu kao najbolja nova komedija.
– Komad nam je predložio reditelj Jagoš Marković. Vidim da je priča o Florens Dženkins odlično prošla i u Podgorici, gde je predstavu režirao Stefan Sablić. Naravno, to nije komad sa velikim intelektualnim dometima ili porukama. Međutim, ima toplinu, jer priča o ljudima kojih više nema. Danas ništa ne može da se uporedi sa Florensinom težnjom za slavom, za pevanjem, jer se sada pomoću novca sve lako postiže. Pomoću novca se ostvaruju snovi, ali nema te vere, zaumne ljubavi prema umetnosti, jer danas svako može da postane to što želi, što kaže Endi Vorhol: „Svako ima svojih pet minuta slave.” Ali to ne ostavlja dublje tragove i mi smo kroz priču o Florens tražili tu težnju za slobodom, odnosno toplinu i ljubav. Upravo je to delovalo na ljude. Zato je neuspešna pevačica Florens Dženkins bila uspešna i pored toga što su ljudi negodovali, zviždali na njenim koncertima, ali je publika volela zbog te njene vere, ljubavi prema muzici i slobode koja je bodrila u tom svom uzletanju, i u pevanju, kaže naša sagovornica.
U ovoj komediji koja priča o Florens Dženkins kroz četiri scene, to jest četiri njena životna trenutka, Gorica Popović će izvoditi i sporne arije.
– Bilo mi je mnogo lakše da ih naučim, nego ih kvarim. Zapravo, ne smem da ih pevam tačno, tako da mi nije baš jednostavan zadatak. Zato molim za oproštaj sve muzikalne ljude kada me budu slušali jer numere koje izvodim moraju da zvuče loše – kaže Popovićeva.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 01.04.2014.
