Izvor: Blic, 30.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna muzičkih razlomaka
Tajna muzičkih razlomaka
Mladi 25-godišnji pijanist našeg porekla, Ivan Ilić, pre par dana nastupio je na Smotri 'Mermer i zvuci' u Aranđelovcu. Završio je dva fakulteta (muziku i primenjenu matematiku) na Berkli Univerzitetu u SAD. Dobitnik je mnogih nagrada na američkim i francuskim takmičenjima, a poslednja - plaketa Smotre - povod je za susret sa njim. Stoga i započinjemo razgovor pitanjem o njegovim utiscima o koncertu.
- Meni je iznad svega bila čast da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svoj ovdašnji debi imam u Aranđelovcu, jer je tu 'velika lepota prirode' - kako je govorio knez Mihailo Obrenović. Umetnik uvek oseti puls publike i to mi je posebno godilo u Betovenovim Varijacijama, koje nisu ni kratke jednostavne'.
I doista, Ivan Ilić je kroz 15 raskošnih varijacija 'Eroika' u Es-duru opus 35, koje su nastale u godini pisanja Hajligenštatskog testamenta (1802) po temi koja se pojavljuje i u baletu 'Prometej' i u finalu Treće simfonije, uronio u karakteristike Betovenovog klavirskog mišljenja, u dualistički nemir lirskog i dramskog sadržaja.
Ivan Ilić pored engleskog (na kome misli) odlično govori i francuski (učio ga je od malena) i srpski, jer su mu oba roditelja Beograđani.
- Moji dolasci u Beograd bili su prvi susreti sa velikim gradom i tu sam se prvi put osećao kao gradsko dete (Palo Alto je mali univerzitetski grad). Tu sam osetio i doživeo mnoge stvari kojih u mom gradu nema. Iako je to bilo u vansezoni (redovno tokom leta) bilo je dosta koncerata, a naročito me je fascinirao skup naših mladih talenata. Nisam učio srednju muzičku školu (u Americi ih nema), nego sam privatno učio klavir i teorijske predmete, ali sam tako mogao da radim i druge stvari koje su me zanimale, a na prvom mestu je uvek bila matematika. U Americi se učenik posle svake godine sam opredeljuje za grupu predmeta koje će učiti u narednom periodu. Moje ocene su uvek bile najviše, a ljudi u okolini su više cenili moj talenat u matematici nego u muzici smatrajući ga ređim.
O sistemu univerzitetskog života u Americi Ivan Ilić ima visoko mišljenje.
- Najpre sam upisao opštu tehniku, a kasnije se opredelio za matematiku. Sa 18 godina preselio sam se u garsonjeru, bez klavira. No, pošto imam naviku da se rano budim, vežbao bih do 8 ujutru. Sekretar se uvek šalio sa mnom ko će pre da stigne, pa sam svake godine tempirao raspored tako da ujutru mogu da vežbam, preko dana bih imao razne časove, a uveče bih nastavio da sviram do 9 ili 10 časova. Opet sam imao sreću da je moja profesorka klavira Barbara Širer izvanredan pedagog, pa sam mogao da se razvijam i u pijanističkom smislu u isto vreme da budem student u klasi čuvenih američkih muzikologa, kao što su Džozef Kerman i Ričard Taruskin. Sada, pošto živim u Francuskoj već dve godine imam priliku da vidim kako se tamo deca jako rano opredeljuju, pa sam zahvalan što to kod mene nije bio slučaj, jer sam mogao da se obrazujem u najširem smislu u godinama odrastanja. G. Krajačić
