Izvor: Politika, 13.Dec.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tačna nota za mjuzikl
Umetnici prve postavke „Kose”: Jovan Ćirilov, Mihailo Janketić, Nada Blam i Jelisaveta Seka Sablić govore za „Politiku” o univerzalnosti ovog komada
Pleme „Kose”, miroljubivog osvajača sveta posle kojeg su, kako su svojevremeno navodili inostrani mediji, svi mjuzikli na Brodveju izgledali „kao rano poslepodne u čitaonici za hrišćanski odgoj” zablistaće na sceni beogradskog Ateljea 212 u novom sjaju početkom februara 2010. godine u režiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kokana Mladenovića.
Mjuzikl koji je iz Njujorka, gde su ga tada nepoznati glumci Džejms Rado i Džerom Ragni napisali posle jednog masovnog antiratnog protesta u Central parku postavljen je vrlo brzo na Brodvej, ubrzo stigao u London i odmah posle toga, kao evropska premijera, 19. maja 1969. godine u Atelje 212 u Beogradu.
Beograd je u to vreme bio simbol mira, prosperiteta i otvaranja prema svetu. Rat je bio užas koji se događao samo drugima negde na drugom kraju sveta, tako da je fenomen „Kose” bio, zapravo, pozorišni repertoarski prevrat, na koji se osmelila lucidna Mira Trailović.
Za nekoliko godina trajanja u Beogradu mjuzikl „Kosa”, pamte hroničari, izveden je oko 300 puta, a karte su na crno dostizale i tadašnjih, fantastičnih 10.000 dinara.
Kada su 21. maja 1969. godine na predstavu „Kosa” došli u Beograd Rado i Ragni, milicija je sa krova Ateljea 212 morala da skida cele grozdove gledalaca. Autori su se popeli na scenu, igrali i pevali sa izvođačima, ne verujući svojim ušima i klicali: „Odsad sve za Jugoslaviju”. Mjuzikl „Kosa” skinut je, kao što smo juče pisali, sa repertoara, apsurdno, posle izvesne kolektivne posete pitomaca Vojne akademije, kada su njihovi profesori, visoki oficiri, procenili da je „Kosa” provokacija koja vređa JNA.
Jovan Ćirilov, ugledni pozorišni stvaralac, jedini je umetnik koji je učestvovao u rađanju one postavke mjuzikla „Kosa” iz 1969. godine i ove danas, u kojoj je potpisan kao prevodilac komada.
– Nadam se da je Kokan Mladenović našao dobru formulu za rad na mjuziklu „Kosa”, da se pozabavi protestom mladih, a ne tadašnjim vremenom hipika. Danas je protest mladih drugačiji, tako da će ta spoljna strana biti u novom duhu, bliža mladom svetu koji voli današnje pozorište. „Kosa” je klasika mjuzikla, drago mi je da sam ta vremenska spona između starog i novog plemena, kaže Ćirilov sa kojim smo telefonom razgovarali, jer boravi u Parizu.
U to vreme glumac Mihailo Miša Janketić bio je uveliko heroj Sartra, Dostojevskog i srpskih tragičara. Ipak, sa lakoćom plena je obukao hipi-kožnu jaknu u mjuziklu „Kosa” i zablistao na sceni.
– Dogodilo se nešto sasvim novo. I danas imamo sličnu situaciju. Sada kada se ljudi boje da uđu u autobuse zbog gripa, imate za mesec dana prodate karte za mjuzikle „Čikago”, „Briljantin”, „Cigani lete u nebo” u Pozorištu na Terazijama. Ljudi, dakle, vole mjuzikl kao žanr. Ne može se ni zamisliti kako je to bilo pre 40 godina kada je sve bilo u povoju. Mi smo se usudili da mjuzikl „Kosa” postavimo u Ateljeu 212, igrali smo i po 20 predstava mesečno. Lično sam igrao u prvih 100 predstava. Nadam se da će i za ovu predstavu koja se rađa ponovo u Ateljeu 212 biti interesovanje veliko kao i tada i da ćemo se radovati novim junacima mjuzikla Kosa”, kaže Miša Janketić.
I Nada Blam je jedna od junakinja popularnog mjuzikla iz onog vremena. Prisetila se tog perioda, naglasivši da „Kosa” nije bila samo predstava, već politički pokret, što se danas ne bi desilo jer su se vremena izmenila. Ne zna, tvrdi, kako će danas izgledati mjuzikl „Kosa” , ali smatra da se politička pozadina te predstave mora promeniti da bi bila dobra.
–To je bila tačna nota u to vreme, kako bi se reklo. „Kosa” je odigrala misiju i značila je mnogo, ne samo kao pozorišna predstava, već i kao slika sveta koja je stigla u sredinu kakav je tada bio Beograd, mada je on tada bio bliži svetu nego danas. Svi su uživali u toj predstavi, gledali je po nekoliko puta, kada bi došli do karata. Mjuzikl „Kosa” imao je i svoje poruke i radosti, i ono što je najlepše, imao je slobodu koju je ova predstava donosila. Najviše nam je značilo lično oslobađanje čoveka: ljudsko, seksualno, emotivno, kaže Jelisaveta Seka Sablić.
B. Trebješanin
-------------------------------------------------------
„Kosa” i u „Sava centru”
Novi pohod „Kose”, valja se prisetiti, na domaću publiku desio se deset godina posle, posredstvom filma Miloša Formana. Novo domaće pleme „Kose” stiglo je, međutim 24 godine posle prvog beogradskog izvođenja, 21. maja 1993. godine u „Sava centru”, a vodili su ga nekadašnji akteri mjuzikla „Kosa” Dragan Nikolić i Dušan Prelević, uz pomoć kompozitora – aranžera Laze Ristovskog i Nenada Jelića i koreografa Dejana Pajevića.
Četiri decenije posle revolucionarnog izvođenja mjuzikla „Kosa” u Ateljeu 212 mogu se čuti komentari: „Kosa” je izdržala test vremena, Beograd je oduvek bio svet.
[objavljeno: 14/12/2009]
