Izvor: Blic, 17.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Tables & borders'
'Tables & borders'
Muzej primenjene umetnosti
Punkt za umetnički eksperiment i Muzej primenjene umetnosti priredili su izložbu 'Tables & borders' koja okuplja četiri umetnice ne samo različitih generacija, već i iz različitih delova Evrope. Spaja ih kritičko promatranje društva i tradicionalne i savremene prakse u umetnosti tekstila.
Tileke Švarc iz Holandije veze kao da ispisuje dnevnik, boreći se tako s ubitačnim tempom života preplavljenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << informacijama i nadvladanim kompjuterskom tehnologijom. Ona svakodnevne događaje iz svog života prepliće sa novinskim naslovima. Njen rad podseća na 'scribble drawings', novi stil mladih umetnika.
Izolda Venroj, takođe Holanđanka, bavi se pitanjima protoka informacija i globalnim, neprekidnim kretanjem ljudi i robe. U najnovijim radovima ona prekriva novinske kolumne akrilnim bojama ili stvara slova alfabeta koristeći pulpu drobljenjem novinskog papira. Njena poruka je jasna: štampa 'manipuliše' istinom, treba čitati između redova.
Gražina Brilevska, umetnica iz Poljske, na 'tapetama' koje kreira upotrebom motiva autoportreta, prikazuje ženu dostojanstvenog lika ali bezizražajnog pogleda. Ponavljanjem portreta, žena se utapa u mašineriju svakodnevice. Izlaz, ipak, postoji: on je u ruži, dekorativnoj i nežnoj, ali koja, znamo, ima i trnje. Ružičasti svet koji priželjkujemo ne može se dostići bez muke!
Snežana Skoko, pak, u performansu okuplja grupu žena (umetnica) koje piju kafu, 'gledaju' sudbinu i raspredaju jalove priče, što predstavlja scenu iz svakodnevice. U radu 'Sudbina umetnosti tekstila / šoljica kafe' ona aludira i na izložbe i bijenala koji fabrikuju umetnost pretvarajući se u scenu za karijeriste i lovce na nagrade.
Izložba 'Tables & borders' šarmira tekstilom kao potkom za kolaž, instalaciju i performans.
Basarizam
(Svetislav Basara, Uspon i pad Parkinsonove bolesti, Dereta, 2006)
Kroz (političku) biografiju Demjana Lavrentjeviča Parkinsona, potkrepljenu (sumnjivo lako) dostupnim dokumentima i (falsifikovanim) rukopisima, autor pretresa modernu evropsku istoriju. Njegov junak, izumitelj ideologije koja počinje sa (bolesnim) oblikom jurodstva, a završava se epifanijom rata, misli da će spasiti svet; dijaboličnog imena, izmenljivog identiteta i fizičkog izgleda, Parkinson je mogući antihrist. U njegovu sumanutu igru lažnog zdravlja i istin(it)e bolesti, uvučeni su naučni i etički temelji civilizacije, od jedinica za meru prostora i vremena, do kriterijuma za razdvajanje dobra i zla; na primerima Oktobarske revolucije i Ataturkove kulturne reforme, on dokazuje da istina (o uticaju Zapada) zavisi od merila koja nisu apriorna (nepromanljiva), već ih, prema sopstvenim potrebama, prekrajaju politički (dobro naoružani) pobednici. Parkinson i njegov otac su se nadali da književnost (Dostojevskog, Tolstoja) može da promeni svet; karikature velikana ruskog realizma, njihovog pripovedačkog postupka i stila, su sa jedne strane, 'dokaz' da se sve, pa i umetnost, svodi na politiku, a sa druge, znak istrajnosti Basare, okorelog postmoderniste, na braniku pobeđene, ali očigledno, još uvek ne i kapitulirale, poetike.
Autor toliko sumnjiči vladajuće 'istine' i 'mitove' (pored istorijskih i književnoistorijskih, ovoga puta i one o pobedama naučnog razuma), da prilikom tumačenja njegove knjige, značenje prestaje da bude važno; on meša dobro i zlo, zdravo i bolesno do (apsolutne, odvratne) istovremenosti i, težeći skandalu, provocira sve, a zaista ne tvrdi ništa; kao što je pisac u 'Predgovoru' i obećao, čitanje ovog romana je 'čist' (intelektualni) mazohizam.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
