Izvor: Blic, 03.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TVister lista 2004.
TVister lista 2004.
Izuzimajući standardne favorite kao što su 'Nikad izvini' (TV Pink) i 'Šok koridor' (TV Art), koji su uspeli ne samo da zadrže, nego i dograde postojeće kvalitete, istinski vredne stvari tokom 2004. merile su se trenucima. U tim vazdušnim džepovima ostale su zabeležene slike_arhiva onoga što bi moglo biti kad bi bilo ono što nije, a potencijalni pomaci nagoveštavani su pojavom i rečima ljudi koji se na televiziji mogu videti veoma retko. Pojavio se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najzad tok šou koji uliva nade da u tom segmentu TV zabave nije baš sve izgubljeno, a o daleko najuspelijem igranom serijaju tek će biti reči u ovoj rubrici, kad mu pohvatam termine emitovanja. Lista najsvetlijih TV tačaka 2004. izgleda, dakle, ovako (redosled nije od značaja, pošto je svako prvi u svom segmentu).
1. Gostovanje Mirka Ilića u emisiji 'Beograd noću' (Studio B)
Reč je o jednom od najcenjenijih stvaralaca stripova i dizajnera nekadašnje Jugoslavije, koji je svojevremeno na prepad i naizgled bez napora, isključivo talentom i ličnom vrednošću, preko Njujorka osvojio vrh svetskog grafičkog dizajna i na njemu ostao do danas. Činjenica da je uopšte neko shvatio da je Ilićev boravak u Beogradu fantastična medijska prilika govori u prilog tome da se u medijima, ipak, ponekad aktivira proces razmišljanja.
2. 'Timofejev' (B92)
Prelomni nagoveštaj dolaska novih, drugačijih i dostojanstvenijih vremena za televiziju, koja će uskoro morati da odustane od estradno-uličarsko-pijačarskog koncepta. «Timofejev» je tok šou čiste koncepcije i visokog nivoa, čiji cilj nije ni vulgarna promocija voditelja, niti još vulgarnije insistiranje na klovnovskim maskama za goste.
3. 'Mentol bombona' (3K)
Kratka igrana forma jednog od najtalentovanijih domaćih scenarista Dušana Jelića i reditelja Dejana Zečevića, u kojoj mladi i sposobni glumci na odgovarajući način izgovaraju autentično duhovit tekst, uz transseksualnu fizičku akciju kakva nije viđena na ovdašnjoj televiziji.
Suzan Zontag
Poslednjih dana protekle godine u Njujorku je preminula Suzan Zontag, do tog časa verovatno najveći živi a besumnje najuticajniji američki pisac. Objavila je za života sedamnaest knjiga i veliki broj eseja, komentara i polemičkih napisa u raznim listovima i magazinima. Rođena 1933, Suzan je posle sjajno završenih studija odmah bila primećena po onom što ju je krasilo do kraja života: izoštrenost sluha za sve oblasti umetničkog stvaralaštva, naklonost ka modernim i avangardnim poduhvatima, izvanredan spisateljski stil u tumačenju najtežih fenomena današnjice, aktivizam i angažovanost za prava ugroženih.
Njena prva knjiga eseja 'Protiv tumačenja' (l964) smatra se i danas prekretničkom, pogotovo kad je reč o 'Beleškama o kempu' i tumačenju najdelikatnijih pitanja moderne kritičke misli. Potom je usledila njena čuvena knjiga eseja 'Stilovi radikalne volje' (1969), sa sjajnim ogledima o poetikama Godara, Bergmana i Bresona, o pornografiji i dogmatizmu, dok knjigu zaključuje opsežan putopis 'Put u Hanoj', u kojem se Zontagova oštro suprotstavila američkoj osvajačkoj politici. Ovaj tekst je presudno uticao na antiratna opredeljenja američke inteligencije. Pre četvrt stoleća, Suzan je teško obolela od karcinoma i sve vreme se hrabro borila protiv ove bolesti napisavši čak tri knjige o antropološkom mestu bolesti u savremenoj kulturi.
Ugledni pozorišni reditelj, pedagog i psihijatar proglasio je Zontagovu najinteligentnijom ženom Amerike. Od njena četiri romana u nas je nedavno objavljen najnoviji 'U Americi', koji joj je pre dve godine na Frankfurtskom sajmu knjiga doneo Nagradu slobode. Pre dvadeset godina ona je u svojoj kući, na večeri za Danila Kiša, primetila da naš pisac čudno kašlje. Sutradan ga je na prevaru odvela kod svog ličnog lekara koji je konstatovao tešku bolest. Borac za prava poniženih i obespravljenih, ali i za svoje prijatelje u nevolji. Stoga, jedna suza za Suzan.
