Izvor: B92, 25.Nov.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
THE GAME " L.A.X.
Iako svi delovi Rocky-ja nisu podjednako dobri, to ne znači da Rocky nije Rocky u svakom od njih
Čovek koji izgleda kao da su se na njemu potpisali svi polaznici Prve zatvorske gimnazije (NY-G) jeste ili pozer i budaletina ili neko sa kim pogled ukrštate samo ako je njegovo bulterijer lice poslednja stvar koju želite da vidite u životu. Tokom svoje skromne karijere The Game nas je uveravao i u jedno i u drugo. Onaj iks-faktor koji nije prestao da intrigira ni u jednom, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ni u drugom slučaju jeste nepresušna, naivna sirovost u bavljenju svetom oko sebe. L.A.X. je dobar zato što je The Game bolji od mnogih, čak i kada je lošiji nego što je bio (je l’ me pratite?). Ovaj brat nije pozer. On nije u stanju da ima svog Slima Shady-ja i da sve svali na njega. The Game može da bude samo ono što jeste.
Budući da je uspeo da se zavadi sa većinom „dži hajduka" oko sebe, na čelu sa Fifty-em, on na novom albumu (izgubljenu) relevantnost dokazuje svojim uparivanjem sa viđenijem reperima (poput Lil Wayne-a, Common-a, Nas-a...), kao i pokajničkim jodlovanjem za tata-Dreom, koji mu je neočekivano okrenuo leđa. Ipak, morate dati šansu bratu koji je na omot svog „parental advisory" albuma stavio fotografiju na kojoj je on (kao pljačkaš, sa maramom preko usta) i njegova dva maloletna sina.
O čemu Game repuje nemam pojma, niti mislim da je naročito važno ako živite na potpuno suprotnom kraju planete od njegovog Komptona. Bes, gorčina, moć & nemoć, prkos, ponos i patos jasno žigošu Game-ove pesme. Snaga koja stoji iza njegovog glasa mrda telo i kroz njega šeta adrenalin. Hip hop radi svoj posao, ako mene pitate.
Među predugih 80-ak minuta može se naći dovoljno džijamanta- Lax Files citira klasičnog, epskolikog 2Pac-a. Bulletproof Diaries (sa Raekwon-om) pokazuje kako bi Wu Tang Clan mogli ponovo da budu „pčele-ubice". Money zvuči kao prvoklasna Kanyeova produkcija (a radili su je Cool & Dre, zapravo). Ubojita House Of Pain je bez Gamea nula. U Let Us Live pažnju nam je umesto Game-a ukrala apsolutno baduistična Chrisette Michelle, sa istom lakoćom sa kojom je iz Gentlemen’s Affair Ne-Yo isterao svu Game-ovu čar. Brat je bolji kad je moskri, nego kad mokri za curama.
Na samom kraju, u memorijalnom obraćanju Martin-u Luther-u King-u (Letter To King), Game i Nas daju svoj indirektan, ali rečit doprinos Obaminoj kampanji (sada pobedi).
Nije svaki brat rat, drugim rečima.
SELEKTAH:
***
