Izvor: Večernje novosti, 30.Jan.2014, 22:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svi traže knjige koje su "u modi"

BITI bibliotekar u društvu koje se ponosi najvećom prodajnom izložbom knjiga u ovom delu sveta (iako su tu knjige češće modni, a ne životni motiv) više liči na borbu nego na privilegije. A biti školski bibliotekar u sredinama čijoj kulturnoj aktivnosti samo reanimacija može da udahne život, znači voditi još jednu rundu "igara bez granica". I ta reanimacija poverena je profesiji za koju smatraju da u Srbiji iščezava - školskim bibliotekarima. Ovo u razgovoru za "Novosti" ističe >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Slađana Galuška, predsednica Društva školskih bibliotekara Srbije. Da je zaista reč o ozbiljnoj temi, koja je godinama na potpunoj margini interesovanja, svedoče i podaci da u Srbiji postoji više od 570.000 učenika osnovnih i srednjih škola i više od 50.000 nastavnika u stalnom i još 30.000 u povremenom radnom odnosu. I svima njima školske biblioteke trebalo bi da omoguće ne samo uživanje u čitanju, već i u obrazovanju, usavršavanju, kreativnosti, sticanju informatičkih znanja... U vremenima nedostajuće norme i nikad iskorenjenog mišljenja o školskoj biblioteci kao zgodnom mestu za tavorenje do penzije, veli sagovornica, zaista se može postaviti pitanje jesu li školski bibliotekari misaona imenica ili profesionalci koji u obrazovnom sistemu Srbije mogu mnogo toga da promene. - Prosvetne vlasti mnogih danas naprednih zemalja shvatile su kakvi su se globalni, kulturni i civilizacijski procesi otvorili sa ulaskom u novu tehnološku eru. Zemlje koje gledaju u budućnost, donele su i odgovarajuće mere kao odgovor na uvećane informacione i razvojno-saznajne potrebe sadašnjih i sledećih generacija učenika. Neke od tih mera odnose se na školske biblioteke kao buduće multifunkcionalne, informacione, kulturne i pedagoške centre škole - kaže Galuška.NAJPOPULARNIJI PISCI SLAVICA Horvat, bibliotekar beogradske školske biblioteke "Drinka Pavlović", kaže da se učenici najviše raduju kada ih pisci posećuju. Posle uvek živog razgovora, mladi čitaoci se prosto otimaju o knjige autora koji im je došao u goste. U ovoj biblioteci od domaćih pisaca najtraženija su dela Uroša Petrovića, Gradimira Stojkovića i Jasminke Petrović, a od stranih, knjige sa popularnim junacima Ronalda Dala i Džeronimo Stiltona. Prema rečima Anđelke Tančić, potpredsednice Društva školskih bibliotekara, i u Strategiji obrazovanja naše zemlje, projektovanoj do kraja ove decenije, bibliotekarima u školama daje se značajnije bitnija uloga od tradicionalne. Jednostavno rečeno, direktor je menadžer, psiholog i pedagog se bave nastavnim procesom kroz prizmu organizacije odnosa učenika i nastavnika, nastavnici rade svoj posao, ali je primećeno da ne postoji međupredmetna saradnja. Otuda je položaj školske biblioteke i bibliotekara definisan kao vezivni resurs - centar. Propisima je, dakle, naznačeno da bi školski bibliotekari trebalo da budu neka vrsta novog lidera u školi, ali je u realnosti sve sasvim drugačije. - Radno mesto bibliotekara je toliko nevažno da je to za njih "prolazna" i "privremena" kadrovska pozicija, na koju se svake godine može rasporediti bilo ko, najčešće na osnovu lične direktorove procene, s obzirom na to da za adekvatan izbor ne postoje čvrsti kriterijumi. Rezultat ovakvog stava upravitelja škola jeste da oni školske biblioteke posmatraju kao mesta koja uz određenu praktičnu namenu (čuvanje udžbenika, fotokopiranje, arhiva) služe namirenju nastavničkih normi i rešavanju socijalnih problema zaposlenih - kaže Maja Radoman, urednik časopisa "Školski bibliotekar". Problem su i stari, prevaziđeni i retko obnavljani fondovi knjiga. Biblioteke u malim seoskim školama mogu se "pohvaliti" redovima pohabanih starih lektira, od kojih mnoge nisu više u nastavnim programima, kao i svežnjima starih knjiga, koje će za koju godinu dobiti status "oldtajmera". Međutim, i u takvim okolnostima, ističe Galuška, dovitljivi bibliotekari uspevaju da se snađu organizovanjem donatorskih akcija, prodajnim izložbama, razmenom pročitanih knjiga. - Svi mi koji radimo s decom i za decu nijednog trenutka ne smemo da pomislimo da je predaja moguća, jer kao što pisac reče, "dok postoji nada, moguća je pobeda!", a nada je jasno vidljiva u osmesima zadovoljnih učenika i roditelja kada se završi jedno književno veče, promoviše novi pesnik, predstavi tek objavljena knjiga, obeleži značajan događaj, jubilej, sećanje... NEĆE OBAVEZNO PODSEĆAJUĆI da nastavnici srpskog jezika već godinama lamentiraju nad dečijim "nečitanjem", Anđelka Tančić kaže da su školski bibliotekari svedoci suprotnog stanja: - Deca vole da čitaju, ali ne knjige koje im se nude kao nastavna obaveza i domaći zadatak, a posebno kada se to ocenjuje. Ne žele da čitaju knjige koje su bile školska lektira njihovih roditelja, pa i baka, već "moderne" knjige. Ovo, naravno, nije odricanje od najvrednijih dela nacionalne i svetske književnosti, već činjenično stanje. Nema ničeg težeg nego odgovoriti detetu da željenu knjigu školska biblioteka ne poseduje, jer nema mogućnosti za nabavku novih naslova.

Nastavak na Večernje novosti...